Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛ.СНИХ ЛИСТОВА

463

ништво Новог Васпитача оградило од овога неспретнога упоређења иишчева, напоменувши у примедби ово: „Тешко да је Дптес у педагогији непогрешив.") —• За тим нас даље писад упознаје са својим мукама које је претрпео, очекујући једном тај жељени дан „да га види." И на послетку „дође му жеља до мете." Саставши се с једним својим пријатељем, уредником педагошког листа „Ое81егге1с1тсће бсћикеИипд" Карлом Хубером, писад му саопшти своју жељу и овај га упути како ће доћи до Дитеса. Користећи се саветом и удутом својега пријатеља, писац је у скоро био срећан, те је могао посетити „старога" (како обично зову Дитеса сви учитељи, нарочито Дитесовци). —• Ушавши у његове одаје опази Дптеса „повишег стаса, крупан старац али му се на лицу могаше јасно приметити суморност или умор, које је повећала, као што и сам у току разговора спомену, смрт драге му жене." После обичног поздрава и упознавања наступио је овакав разговор: — А Ви сте по народности? — Србин — одговори му писац. — Е, оиростите, што ћу рећи, ваши се канда много баве аолитиком, а ао араћењу мом, канда оает мало за школе. За тим вели, како се о Бугарским школама сваки час ио нешто може читати, о Србима пак само, како мењају министарства, премештају чиновнике нарочито учитељство итд. — Опростите, црекинем га ја, ја сам из Угарске. 1 — Онда ме извините што сам био тако искрен о вашој браћи итд... Овај цео разговор цптирали смо само за то, да се види, како је писац ових забележака показао врло мало такта и српскога патриотизма, пуштајући старога Дитеса, да онако немилосрдно нагрди Србе из Србије. Зар г. писцу није ништа познато о напредовању основних и средњих школа у Краљевини Србији ?... Ако то није знао Дитес, ружно је да то не зна педагог г. Кнежевић. Основне и средње школе у Краљевини Србији у овој и у прошлој десетини година знатно су у свакоме погледу напредовале. Број основних школа и снособних (са положеним учитељским иснитом) учитељских снага из дана у дан расте. 0 великоме напретку наше и основне и средње наставе, врло су се нохвално изражавали страни капацитети, чије мишљење ни у колико није мањег значаја и вредности, но пок. Дитеса. У осталом, шта нам јамчи, да је иок. Дитес баш оне речи и рекао? Мртва уста не говоре, и г. Кнежевић ни чим не може потврдити истинитост својих навода, до просто својом речју, а она у овоме случају може бити и неискрена и не мора јој се ни поверовати. По нашем мишљењу, дужност овога сраскога педагога била је: да старога Дитеса разувери о његовом погрешном мишљењу о вредности срнских школа, а не да се, готово злурадо превија, како он није Србин из Србије, већ је из Угарске. На крају ових забележака г. Кнежевић вели, да ће о другој посети — нисати други пут. После ове забелешке налази се у истоме броју састав под насловом: Еаизоде (из школског живота, написао Стеван Ислаји). — Лепе и обичне сличиде из учитељског живота. За овим подрубриком: „Поуке из опште знано-

1 Писац је рођен у Новом Саду.

ј сти," долази чланак: Основе срнскога језика (преглед 3.) чини нам се ствар и сувише стручна за овај часопис. У збирци српских народнпх песама од М. Б. Кордунаша има и таквих песама, које по нашем мшпљењу никако пемају места у недагошком часонису. Ево примера ради само две: Ој, Никола, Никола, Бади мене у кола, Па ме вози до Дрежника! Тамо ј' моја »врајла« Милка Што рукаве штирка. Друга је опет ова: Зелени се шикара, У шикари бунара, У бупару нешто лупа, Ту се жандар куиа. Колико у овим песмама има ноезије и да ли су баш и оне морале ући у ову збирку, која се штампа у „органу за педагошку књижевност", то остављамо да читаоци нресуде. После ових песама налази се свршетак: „Грађе за историју српско-народног школарства." У књижевном арегледу „Новог Васпитача" налази се оцена на књигу: „Мали приповједач." Збирка прича за дјецу. Из енглеских писаца превео Никола Т. г Бурић. учитељ. Оцењивач ове књиге М. Н. вели: „да је може по своме знању и савести топло препоручити, јер је она у главнои кадра да подмири ону потребу, која се од омладинских књига данас тражи. Језик је лен и чист, а и техничка израда књиге такође је лепа. У књижевним белегпкама помињу се издања Српске Књижевне Задруге у Београду; о Каталогу књижаре Мите Стајића и извештај о стању и радњи сриског народног позоришта (новосадског). У засебноме додатку под насловом: „Педагошки весник" прилог „Новог Васпитача" има неких 10 малих бележака, прибраних из разних књижевних и политичких листова.

УчилишенЂ ПрЉгледЂ, м^сечно списание. Издава П остолнилтћ УчебенЂ КомитетЂ при Министарството на Народното Преосвћгдение. Ма8 — К)ни. И ове су две књиге пуне прилога који заслужују да се на њих скрене пажња. Нарочито привлаче пажњу прилози у званичном делу, јер се по њима види, како се надлежни чиниоци у Бугарској старају о школама средњим и основним. По њима судећи, минпстарство народне просвете у Бугарској заслужује сваку хвалу, јер не пропушта чинити сасвоје стране све што може бити од користи по народну просвету Да не помињемо све расписе, штампане у ове две књиге, — ми ћемо истаћи само најважније међу њима. Тако је у мајској књизи, између осталих, штанпан расиис о том, шта и како да читају ученици ареко расауста (да наставници препоруче, пошто добро о томе промисле, ученицима пре него што се распусте шта да читају; да их после две недеље један од наставника скуиља у школи и испитује о томе, шта су читали а у исто време да им задаје да науче и коју иесму на памет; носле тога да наставници нредузимају с ученицима екскурзије по околним селима; у села где о распусту