Prosvetni glasnik

464

ПРЕГЛЕД П1К0ЛСКИХ ЛИСТОВА

неби било учитеља, да ое упути неки учитељ из оближљег места да провери да ли еу и како читали ученици ит.д.) и рапорт г. Ив. Пејева о настави бугарског језика у средпим. школама, који је пун занимљивих података и правилнпх опажања и одена. Пада у очи мали број наставника бугар. језика, који имају за предавање овог предмета потпуну сцрему. Од 71 наставника, чији је рад прегледао г. Пејев, само 9-ца су свршили филолошки одсек у Вел. Школн. Остали су свршили или само средњу школу (31), или непуну гимназију (9), илп су сврпшли какву стручну школу (8), или су је учили али не и свршили (4) ит,д. Главни недостатак је, као и у нас, што се граматици ноклања већа пажња него ли што треба. Изгледа да се граматика не учи ради језика, јер су занемарена сва остала веџбања, којима се достиже оно чему се предавањем овога предмета управо и тежи. Свраћајући пажњу читалаца „Пр. Гласника," а нарочито наставника народног језика и књижевности на овај рапорт, не можемо а да не одамо хвалу и самој идеји, да се преко стручних за то лица врши надзор над радом наставника у средњим школама. Овакав начин, какав је усвојен у Бугарској, изгледа да је бољи од онога, који се код нас практикује. Ваља само сравнити овај рапорт или рапорт г. Табакова о предавању јестаственице и хемије у средњим школама, штампан у јунској свесци, са извештајима наших надзорника средњих школа, на да се види разлика, која не иде нама у прилог. Поред овог рапорта г. Табакова штампани су у јунској књизи и рапорт г. В. Никончова о уређењу неиодељених школа у Германији и Правилник и ирограм иривременог курса за ручни рад у Казанлуку. Обоје заслужује пажњу. У незваничном делу ове две књиге штамиани су чланци : Васиитање одраслих, у коме г-ђа Лидија Шишманов упознаје читаоце са уређењем универзитетских колонија, друштава за домаће читање и бесплатних библиотека, помоћу којих ирактични Енглези приватном иницијативом иомажу нромицању просвете у све слојеве народне. Чланак вреди да се нрочита, и због тога, што је на овогодишњем збору расправом г. Мил. Јовановића постављено и код нас на дневни ред питање о народном просвећивању. Прва научна екскурзија у коме Т. Митев, управитељ ломске учитељске школе описује екскурзију, коју је извршио са 37 ученика и 12 наставника, обишавши за време овогодишњих ускршњих празника јужну Мађарску. Недостаци у школи усвојене теорије Ћ бугарском стихотворству , у коме г. Ј. Трифонов излаже, како не треба да се тонски стихови стављају на сунрот силабичним; иоказује на којој основи треба да се постави стихотворна стопа и завршује закључвом, да теорија о стихотворству треба да одреди које се речи могу да разделе, а које не могу, између два суседна стиха. Тиха занимапа у неиодељеним школама, врло важан чланак, у коме познати бугарски иедагог г. Д. Ангелов, изложивши разлоге за и против неподељених школа, пристаје уз оне педагоге, који признају неопходиост оваких швола и тражи начииа, како да

избегну оно што им се пребацује као недостатак. Овакве се школе отварају само по селима, где није увек број деце довољан за један разред. Због тога се обично деле у групе (одељења) две или три, како где према потреби. Те групе треба да обучава, један и исти наставник. Да једне обучава, питање је шта треба друге групе да раде, пошто не може са свима групама радити у једно и исто време. Оне треба за то време у тишини да се занимају, али та занимања треба да су подешена тако „да се ученици привикавају на напоран рад. А да би се то ностигло треба да се надзирава, прегледа и оцењује што им се зада да у тишини раде. Најподеснији су предмети за оваква занимања народни језик и рачуница, јер се могу најбољи задаци из њих одабрати. Ангелов показује и какви треба да су, а чланак завршује примедбом, да учитељ, јоади надзора, треба да има своје помоћнике. Као такви могу се употребити и бољи ученици, само треба, прн избору, иазити не само на њихову способност, него, нре свега, и на њихов карактер. И остали одељци у незваничном делу имају доста занимљивих ирилога. У јунској књизи су саопштени, по „Просветном Гласнику", подаци о ученицима у нашим средњим школама. Али нарочиту пажњу заслужују прилози у одељку „Белешке из школске практике", међу којима се оиет истичу својом вредношћу прилози: г . Ангелова „Учитељ бугарског језика треба да води своје ученике кроз све разреде у средњој школи" и г. Георгијева: Веџбања у усменом излагању лекција у средњим школама. Свет.

Ветие ш1егпа1ј<та1б Де 1' епвеј^петеп!;, ргЉНее раг 1а ЗосШе с1е 1' Еп8е1§петеп4 зирепеиг. Свеска за мај 1897. У мајској је свесци ова садржина: 1. Стара Штрасбуршка Академија — С1г. ЋпдеХ. Овај се рад може сматрати као продужење рада Штрасбуршка школа у шеснаестом веку, што је Кеуие издао прошле године. У њему се прво износи подизање штрасбуршке школе на степен Академије. Према статутима Академија се састоји из виших курсова и из шест латинских класа; сви наставници, без разлике, сачињавају академско тело. Ђаци се деле у две или три категорије. Ученици четири више класе имају права на титулу студента, а ученици треће и четврте класе још се потчињавају телесним казнама. Произвођење у отепен студента није пропраћено уобичајеним настраним церемонијама, него је само испит на крају пете године био нешто строжи. Дисциплинарна уредба садржи много више и много строжих чланова него раније. Тако нпр. забрањено је било студентима да посећују крчме, па чак и оне ван града. Сваки студенат који би се нашао ноћу беспослен на улици затваран је и кажњаван. Сви су студенти морали носити тачно ирописано одело, итд. На завршетку статута налазе се правила о испитнма и промоцијама. У засебној глави износи се стање за време нрве године оснивања Академије. Овај преглед развитка Академије свршиће се у другој свесци.