Prosvetni glasnik

ПРЕГЛ.ЕД ШКОЛСКИХ ДИСТОВА

4(37

моралан. Њих даје породица, школа и друштвени житот. Без иознавања друштвеног живота детињи живот личио би на сан, и разум би се губио у фантастичним сликама. Дете треба да има дубоко укорењено осећање везе са човетанством, а то се посгиже надионалним васпитањем. Еад дете научи да воли отаџбину и кад буде упућено и на човечанство, оно ће — ништа не губећи од своје наклоности к нацији — имати симпатије и за целу људску заједницу. Треба рећи реч две о овом иредавању. Многе мисли 1,е1еуге-а нису, у строго педагошком смислу, ништа ново. То су стари ногледи, који се у Коменском, Песталоцију, Хербарту, Бену, Спенсеру и др. нашли много јаче тумаче. Предмет овог предавања — циљ васиитања епорно је питање, које двоји не само школе, већ и поједине педагоге исте школе. То долази од тешкоће самих нитања, непотпуне примене психолошких закона на васпитање, па и од неизрађености саме психологије и етичких наука. Ииак ваља рећи, да је ово аасолутно свођепе васиитања на морални циљ једна иедагошка заблуда. Енглески педагози имају много реалније гледиште, Немци — изузевши Хербарта и ученике његове — много пространије. У осталом, то је најтежа и најтамнија тачка науке о васпитању, најнре, јер је етички идеал још у рађању, за тим, што су средства за иотпуно морално одгајање у сувременом друштву (ја иодвлачим ову реч) готово химера. Највећа напрезања ретких моралних велнчина разбијају се о скоро неморалне захтеве садашњости. Ко је тај, што може имати толико моралне јачине, да увек говори искрено и истинито, и да само моралне примере даје? И оно што ми у великим људма — нолитичарима, научњацима, војсковођама, иесницима итд. — поштујемо, да ли је увек моралност? Не долази ли се до успеха, а с тим и до величине, често пута слегањем рамена иред гласом савести? Или парафразирајући Гетеову мисао, људи који све мере на осетљиве теразије савести, пошто су најпре били наивне добричине, неће ли, кад се разочарају, постати бездупши ниткови? Васнитање сведено на овако узан терен губи свој реалан карактер и даје маха опасним експериментима с дечјом савешћу. С тога има много права највећи философ данашњег доба, кад целокуиног човека ставља као предмет васпитања. Јер и најпростији људи знају и верују у истпну, да без интектуалног васпитања, нема праве моралности. А умеравајући некадашње претеране симпатије или антинатије према физичком васпитању, сувремена психологија доводи у јаку везу негу тела и морално одгајење. Тек у тој заједницп моралпо васпитање стаје на чврсту основицу, и може се неговати без опасности за човека и друштво.

После овога чланка штампан је предговор Млсће1 Вгеа1-а при прештампавању Литреовог дела: „како сам израдио свој речник". У овом се предговору уздижу особине Литре-а као писца: огромна радљпвост, скромност, вештина да се ограничи рад и најзад извесна деликатност морална. Иза овог чланчића штампане су беседе Мезијера, члана академије Француске, и Рамбо-а, министра просвете, који су држали на скупу удружења за осигурање удовица и деце умрлих наставника основних иросввтни гласник 1897. г.

школа. Из беседа се види да је друштво основано 1885 год., и да је у 1887 год. помогло 64 сирочета. Данасдруштво има 23.000 чланома, 412 одбора, 250.000 дин. у каси, буџет му је 80.000 дин., а помогло је ове године 1243 породице. Чланак: настава цртања и иокрет женски у декоративној вештини указује на напредак учињен у овој вештини. Главна је одлика тог напретка: стварање орнаментских мотива. Тежња је женскиња да у том погледу усаврше свој укус, како би се уздигао укус целе нације. Напредак није потпун, јер поред неискусности, ту је недостатак ииицијативе, страховање да се употребе сви елементи што их нрирода даје, нејасаост контура итд. Ипак је руководни циљ племенит: одржавати народну индустрију у борби са страном, стварајући лепе и практичне ироизводе. Из заиисника г/нтернационалног конгреса за децу, који је држан у Фиоренцији, сазнајемо за извесна племенита решења овога конгреса. Удружење за заштиту деце која су без надзора родитељског основано је 1890 год. На конгресу се у главном говорило о томе, да друштво не ноказује довољно пажње напуштеној деци, већ допушта да се умножава број малољетних криваца. Треба цела књижевност да узме ове јаднике у своју заштиту, да штампа умери свој тон и буде морална, да се образују куће за породиље и заводи у које ће сиротне женске остављати своју децу за време рада (1еа егесћев). При иретресу Руселовпх закона (о заштити деце у раном детињству и напуштене деце) признала се вредност ових закона, донесених 1874. и 1889. по предлогу сенатора Теофила Русела. За тим се говорило о физичком васпитању и о мерама и средствима за целокупно васпитање оних који имају извесних нриродних недостатака (глувонеми, слепи, рахитични, сулуди итп.). После дебате о средствима и иачинима за морално васпитање деце, конгрес је донео ове закључке: 1.) Да се установе заводи за понравку деце, да они буду строго васпитни, управљани способним личностима, с правом да задржавају децу до ковачие ноправке. 2.) Да се у основне школе уводу моралне поуке у вези с религиском наставом, и да се деца уче да иознаду својо дужности и да их врше. 3.) Ова настава треба да буде нрактична и по извесном одређенон нрограму. Сем тога, наставник треба у свакој прилици да се користи за извођење моралне поуке. 4.) Наставник треба да номаже породицу у моралном васпитању деце, или да је замењује, ако она даје лоше примере. 5.) Треба обраћати пажњу на развиће свести и створитн у детета способност да се само образујо. Прва настава треба да се ограничи на инструменте знања (читање, писање, рачун) и на наје.тементарније иојмове, којима се веџба размишљање. 6.) Препоручује се подизање забавишта но обрасцу Фребеловом. 7.) Настава да буде у складу с пнтелектуалним развићем, да се полази од конкрентног к апстрактном, да буде поиајвшпе усмена, и да негује 61