Prosvetni glasnik

468

ПРВГЛЕД ШКОДСКИХ ЛИСТОВА

способност посматрања. Уз то ваља да има утилитаран карактер. 8.) Као допулу елементарних школа ваља установити занатлиске и земљорадничке школе за децу која немају диспозицнја за више образовање. То су, у изводу, закључци овог конгреса, којп се, с малим изузетком, могу сматрати као добри. Још су у овој свесци, норед сталнпх рубрика (штампа и књиге, весник из иностранства и хроника основне наставе), штамлани: чланчић о споменику Виктора Дири-а, забелешка о друштву против употребе алкохолних пића, један циркулар из прве револуције, којим се препоручује читање збирке. јуначких и грађанских дела републпканаца француских, а најзад научна козерија о електрини и њеним новим применама у индустрији. ♦ У јунској свесци на првом је месту беседа Барту-а, министра унутр. послова, на парастосу држаном жртвама катастрофе добротворног базара. На другом је месту завршетак уводног предавања из педагогије, о коме је већ говорено. За тим долази интересантан чланак Марсела Дибоа о настави колонијске географије у француским основним школама (предавање на Сорбони). У том лредавању доказује се васпитна вредност географског учења. Руководни је принцип говорников: измена у начину исказа али не у научним истинама. Популарисати науку није што и оштетити је — на против то је учинити јој част да служи општем добру. Говорник показује узорним нримерима најбољи метод за наставу географску, развиће мишљења у деце и снажење филантропских и патриотсвих осећања. Географија није само збир факата без идеја, којима треба оптеретити памћење, већ наука која има својих позитивних закључака. Треба спојити географију са историјом и у живнм, простим а научним лекцијама распространити важне идеје географске у дух дечји. Тако сваћена и обрађена, географија ће вршити уснешно своју васпитну дужност. После овог предавања долази извод стања осн. наставе за школ. 1895-6 год. за Француску и Алжир а за тим подаци о школском музеју у Ници. Чланак о традицији у школи од Вепев-а долази међу најбоље чланке овога реви-а у нрвој половини 1897 год. Писац налази да је највећи противник школин традиција. Она је нродрла у сва учења; постоји у свима временима; састоји се у слепгој покорности извесним прописима, а долази од интелектуалне инерције, од неснособности да се напусти рутина. Најпре, она жртвује живу реч у корист књиге. Лекције су без објашњења, проста репродукција текста, памћење речи без сазнања идеја. За тим, у место да посматрају, да веџбају чулне органе, деца море намћење. Предмете које треба изучити у природи деца сазнају из књиге, а школска учила у место да науче, служе радозналој деци за забаву. Прелазећи на поједина учења, писац

с великим познаваљем ствари осуђује неправилност извесних задатака, сувишну помоћ наставникову, која спречава ђака да размишља, или његов нехат да ђаку помогне, где је та помоћ корисна. За скраћивање лекција (резиме) налази да је то посао наставников а не ђачки, јер деца у место да кондензују мисли, и одвоје главне од споредних, скраћују и изостављају без великих избора. Диктовање треба умерено неговати и увек упоредо с тумачењем текста. Читање често не иде ирема садржинн чланака: тон И акценат су монотони и сувпше школски. Глас у школи не одговара прнродном гласу — готово сва најразноврснија осећања исказују се једним истим извештаченим тоном. На завршетку Г>епе8 тражи да се прекине с вербалном наставом, са традицијом која је свела учење на механичке процесе. Једина традиција која вредн, то је традиција здравог разума и доброг укуса. Чланак „алкохолизам у Нормандији " реферат је Е. 8ађа1ге-а, о једној бротури истог имена од Бг. Вгипоп-а. По мишљењу тог лекара ниће упропашћује љ УДе у физичком, умном и моралном погледу. Оно ствара једнолик, засебан тип бекрнја, а такође умањује рађање и повећава умирање. Пијанци немају иницијативе, не воле рад и слабе с генерације на генерацију. У Нормандији и мала деца пију алкохолна пнћа, а за одраслије то је као насушни хлеб. Административне мере не помажу много, и ако би забрана производње алкохолних нића, или бар ограничење њено, донекле помоглн. Најбољи је лек приватна иницијатива, која би ширила не мисао о одрицању - то је без успеха — већ о з 7 мерености. Школа је најбоље место, одакле се мож,е развити рад против алкохолизма. Успех неће бити брз, али ће доћи, ако се има љубави за омладину и стрпљивости у раду. У чланку о (јачким касама за штедњу износе се користи дечје штедње, и помињу се државници и писци који су је препоручивали, (Бизмарк, Молтке, Деак, лорд Дерби и др.). Ове касе навпкавају децу на умереност, развијају у њима племената осећања љубави према беднима и нодстичу родитеље да и сами штеде. Оне .су, како Смит каже, акт жртве, а све велике ствари оснивају се на пожртвовању. У овој је свесци литерарна козерија о метрици и иоетици. Ту 0. Ре1Н881ег иропраћа литерарни покрет последњих 25 година. Тежња је његових представника да збаце стегу правнла песничких, које је истакло песничко коло парнасоваца и да створе слободнију метрику, која ће боље одговарати разноврсности осећања и мисли. Писац, одобравајући донекле смер покрета, устаје протнв нзвесних претераности и покушаја да се поезија и сувише приближи прози. За тим наводи разлике у певању парнасоваца и симболнста, налазећи да се та разлика и у прошлости јавља, али да има песника који певају и у једном и у другом правцу. Поред сталних рубрика у овој је свесци још и преглед садржаја XXX књиге, која обухвата првих 6 свезака (од ја.нуарске до јунске закључно). Ј. Прод.