Prosvetni glasnik

498

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Прпмера за то има и сувише; да ие морим Савет набрајањем, навешћу само неколико: У Аритметиди: у I. д. рачуна • се, множи и дели с бројем, у II. д. све се то врши просто бројем (без предлога, као што и ваља, аМа1. тв^гитепМ); у I. д. вршиоци рачунских радња носе наетавак тељ , у II. д. измешано је тако да на истој страни (стр. 15. § 15) налазимо: „„чини тељ", „сачинил«ад", „изложигел.®, „изложи лац л \ у I. д. је; „ума љеник", у II. „умалимак " (али то не смета да после њега дође: „множеник" и „дељеиг<к"); у I. д. унесена је десетна заиета, у II. д. задржана је десетна тачка ; у I. д. бројеви су „уаравно* , а у II. д. „ираво " сразмерни (верно Димића преводу); у I. д. разломачка црта час је коса, час хоризонатна, у II. д. само је хоризонатна (душа ваља, ово је овако и у оригиналу). У Геометрпји : у I. д. @еМШе (облици) час су „слике" час „ликови" (ово друго је верно Давидовића преводу), а у II. д. чак су и фигуре „ликови" (и то само у II. одељку, у III. се преводилац предомислио, те окренуо у „слике"); у I. д. пише се поред „дијагонала" још и делтојид" и „тетраједар", а у II. д. поред „делтоид" и „тетраедар" стоји и „диагонала", (али се поткраде и по која дијагонала, на пр. на стр. 7.) ; у I. д. нише се: „деси" и „санти", у II. д. „деци" и „центи" као у Аритметици I. д. ма да се промакне и по које „санти", (на пр. на стр. 53); у у I. д. стоји: „ступви" (а и „ступњеви") и „минутм", у II. д. „степени", а по који пут и „минуте" (стр. 26. зад. 40.) Најгоре је прошла једнакост. Неки су бројеви „равни један другоме", неки опет „једнаки један са другим", а трећи „једнаки један другоме", тако да и оваквих реченица: „Ако ли је умалимак једнак са умалитељем разлика је равна иули" (А. II. § 6). Ту је збиља мука изабрати: друго је једино добро, али је опасно; прво и треће је краће. али није добро. На послетку од два зла бира се мање, а то је треће, само ваља бити дос.ледан. Смешно је писати „ равно нули" поред једнсшжрак" и „једмакостран" као што је то у II. д. Аритметике. И поред оволиког разликовања и недоследности, преводиоци су се ипак сложили у једној тачки: да доследно усвоје погрешку. Још прошле године кроза Мочникове учбенике за више разреде унесен је стран термин „пропорција", којим је истиснут српски термин „сразмера". Ја сам одмах протествовао, али сам добио одговор да тако мора бити, јер је „сразмера" исто што и „размера" и да не може поред ње опстати да означш други појам. За доказ наведен је пример „веза" и „свеза." Наведени нример не вреди као доказ, јер речи „веза" у Вука и нета. А да се лајички не препиремо, навешћу стручњачко гледиште: „Предлог са илп су, или с показује да је неко или нешто спојено или у друштву с оним што значи други члан сложене основе" (Српска граматика Стојана Новаковића, I, целокупно издање 1895. стр. 138.) Не надам се да ћу доказима убедити присталице звучне „препорције," ма да сам и јер сам то покушавао, те с тога апелујем на Главни Просветни Савет и молим га да — као највише просветно тело у Краљевини — претресе овај спор и да пресуди: може

ли се ирогонити један термин, који није иогрешан и који живи у устима генерација, дакле је џиотребом освегитан? И ако нађе да то не може бити, онда молим Савет да својим аукторитетом зајемчи „сразмери" право грађанства. Скрупулозност у избегавању синонима за разне појмове, која је овде била сувипша, могла је наћи себи прави предмет у другом једном термину, који се поодавио увукао у нашу школску књижевност и на који сам ја обратио пажњу прошле године (уНаставнику, приликом појаве Давидовићевог превода.) То је термип „напоредни", придат појму коресподентних углова (©едшћииМ), иошто постоји његов синоним „упоредни" за други нојам (за ЗМкШшпМ). Преводиоци се ннсу користили овом напоменом, јер су задржали термин „напоредни", и ако сам предложио био нов термин „узастопни", за који сам доказивао да тачно одговара појму коресиондентних углова. Не претендујем да се он мора усвојнти, али га ноново предлажем као бољи и од „напоредни" и од „одговарајућп" из ранијих удбеника. Сем ових ногрешака против васпитних начела има и ногрешака у превођењу.*) Пошто је нрви референат саветски, г. проф. Давидовић, о њима исцрпно говорио, то се могу уставити на изјави да и сам усвајам све напомене г. Давидовића у том правцу. Једина боља страна понуђешш учбеницима јесте стил, који је довољно лак и гибак, изузев II. део Аритметике, где има и неснретних реченица. Незгодно је само што се местимице обе ове стилске особине измећу у говорну небрежљивост те ремете уџбеницима ону озбиљност, коју ни једна гаколска књига. не сме да. изгуби. Томе се само још придружује по који сумњив или двосмислен израз, који ученици могу злоунотребљавати (згодан, протезање, кривоповршинаст, извадити м. исцрпсти воду, дизање на ква.драт и тп.) Језик је у преводима чудновата смеша од пуризма с једне и грубих погрешака с друге стране. Поред „помостити" и „помост" има: „површина двају слична троугла" (Г. II. стр, 32.) и „новршина двају дана квадрата" (Г. II. стр. 8.); поред „раздаљен" и „наспраман" наћи ћемо; „два лука.... положени један на другог" (Г. I. стр. 12.), „кад би смо полагали те угле један на другог" (Г. I. стр. 16.), „два круга који немају никакво заједничко средиште" (Г. I. 3 93); поред „ци$>о|шог" (ма да мало даље избија: „двоцифрен " и т. д.) има: „хоризомгалам", „фактори" (А. I. ст. 30.); поред: „једнакокраки" и „једнакострани" јавља се: „употр вбљује" (А. II. § 43.) „дазвољено" (А. II. 44-), „следећи је* (А. II. §. 42. 62. и 62. зад. на стр. 75.) и т. д. Ортографских је погрешака мање, ма да се ипак могу наћи примери: Једанајест", „дванајест" (А. I. § 3. ад. 7.), „за први (х) девет бројева" (А. I. § 2.), „наоди" (Г. I. § 17.), ораја (А. П. стр. 77. зад. 85.), „ниједну" (м. ни једну. Г. П. § 132). Али је за то оиет штамнарских погрешака много. Изостављени су читави ступци у задацима (А. I. стр. II. зад. 4.), одштампава се „призма" место „куна" (и *) Овај је израз промењен према нарочитом захтеву реФерентовом .