Prosvetni glasnik

499

то у наслову; Г. И. § 126.), смењнван је курсив обичним слогом (Г. I. § § 8., 12. и 25), а да и не говорим о ситнијим штампарским погреткама, којимаиздање кинтп. На свему се иослу огледа нека журба, коју ја не умем објаснити, а која се не може оиравдати. Та журба п јесте главни разлог што је ово издање овако несређено. Прему свему наведеноме мишљења сам да се ови древоди Мочникових уџбеника, у овом издању, не могу употребити за ишолске уџбенике. Преводиоци би могли приредити друго, поираљено издање, користивши се најире напоменама референата,. Ако би преводиоци иристали на прештампавање, слободан сам препоручити им да бар у правилима очувају ону нрецизност и елегантност, којом нас је васпитавао натп заједнички учитељ, г. Димитрије Непгаћ. Благодарим Савету на поверењу, којим ме је одлпковао. 12. маја 1897. у Београду Петар А. Тина проФесор II. беогр. гимназије. Саслуздакши ове рсФерате Савет је оддучио: да се Мочникови уџбеници за ншке разреде средњих школа у српском преводу Ђ. Анђелковића, Драг. С. Обрадовића, Косте Стојаиовића и Јаћииа Н. Стевовића могу употребнти као привремени у нижим разредима оних средњих школа наших, у којима се у вишим разредима употребљавају уџбеници од истог иисца. Преводиоци пак биће дужни одмах исправити све стварне: језичке и штампар-

ске погрешке и приложити исправке уз књиге на засебно штампаноме листу. Г.г. реФерентима, у име хонорара за рсФеровање, одређено је и то г. ДапидовиКу осамдесет (80) а г. Типи шесет (60) динара. IV Према писму г. Министра просвете и црквених послова од 15 јануара ове године, ИБр. 594, а у вези с претходном тачком овога записника, Савет је одлучио : да се „Математика од Шрам-Шислера" без књиге о Задацима може прештамиати и употребити као привремени уџбеник у нижим разредима оних наших средњих школа, у којима се не употрсбљавају Мочникови уџбепици. V Према писму г. Министра просвете и црквених послова од 15. јануара ове године, ПБр. 593, којим се пита Савет за мншљење о прештампавању Рачунице од Мих. Михаиловића, V вези с нретходним двема тачкама овога записника Савет је одлучио: да „Рачуницу за ниже разреде гимназија и реалака" од Мих. Михаиловића не треба више прештампавати нити уиотребљавати као уџбепик у нижим разредима средњих школа јер су прпмљеии за уџбенике Мочникови и Шрам-Шислерови уџбеници. С овим је завршен овај састанак.

Н I 7 К I Н Белешке о литературном образовању и предавању поетике у гимназији. I Народном језику дато је у нашим средњим школама врло угледно место: њему је посвећен највећи број часова. Тако и треба да буде. Значај овога предмета за опште образовање, којему се основа полаже школовањем у гимназији. признају сви, па се за то и тражи да народни језик буде средиште целокупне наставе у средњим школама. Што је код других правило, пије нн могло, ни смело бити код нас изузетак. Па и покрај свега овога изгледа да резултати, који се постизавају учењем народног језика, нису ни приближно такви, да бисмо могли бити њима задовољни, пмајућн на уму његову улогу и просветни гласник 1897. г.

Н А С Т I В I

задаће појединих му огранака у средњешколском образовању. Научитн ученике да нравилно читају, пишу и говоре; упознати их са законима народног језика и излагања, са његовим говорним благом и најважнијим творевинама народне литературе —■ такав је, по Шилеру, задатак, којему има да одговори настава. из народпог језика. А она га, бар како данас стоје ствари, не достиже у оној мери која би одговарала и месту које му је дато и броју часова који су му програмом одређени. Недовољна писменост наших гимназиста, на чак и оних који успеју добити сведоџбу о ноложеном испиту зрелости, само је један од недостатака, који нас упућују да тврдпмо, да настава народног језиканије у нашим гимназијама постављена на здраву основу, ма да је овом иредмету дат довољан број часова, да се постигне што му је програмом у задатак стављено. Много је осетнији од њега слаб мар иаше

65