Prosvetni glasnik

506

НАУКА И НАСТАВА

зато имам уверења и из мог школовања на нашој В. Школи. Експерименти про®есора хемије, радови на микроскону код проФесора ботанике, зоологије, п дисекције животиња чиниди су своје, и управо тек они су ми помогли да схватим праву величину тих наука и да разумеднем Харвеове речи. т Они, који само читајуКи разликују ствари не долазе до стварног знања и имају аојма симо о фантомима•"

Како новија јестаственичка методика тражи, да се природна, а нарочита жива тела, и у нижој гимназији не изучавају по спољашњим белегама, него на нр. код животиња и биљака узетим за типове предавати и о унутрашњој грађи и с гледишшта биологије у ужем смислу, — то за наставу при томе слабу корист дају саме и добре слике, него то ђаци морају видети и ироматрати на самим предметима, па да буде стварног успеха. Како Фрагшра. ђаке, кад виде човеков костур и нарочито лубању^ нехотице ми том приликом долазаше на памет, како је морало силно дејство бити, што су га производили на госте мисирски свештеиици, кад би усред највећег весеља износилп човекову мумију с узвиком: „иите и веселите се, јер Кете и Ви овакви бити". Кад се ученицима доносе на час и ствари, онда им ботаника и зоологија постају најлакшн и најмилији предмет; 13. маја т. г. један рђав ђак П. р. г., С. И., беше побегао с првог часа, а на други на зоологију, дошао да виде унутрашње органе од грлице, које сам првог часа ноказивао онима у VI. 25. маја 1897. год. Михаило Живковић, проФ. и ја заказасмо деци И. р. оба одељ. да дођу у кабинет у 7 1 / 2 час .у вече, да гледају помоћу чаробног Фењера слике страних животиња, и они апсолутно сви дођоше, и још и многи из осталих разреда. 23. маја 1896. г. ноказивах неке ствари на мнкроскопу у овд. окр. болници и то неки из млађих разреда, па и већ помињати М. С. Б., који се после с великим уживањем хвал>аше, шта је тада видео, а нарочито за крвоток у жабиној танкој пловној кожици: Ђ тече крв као река". Познато је сваком наставнику, како слабу корист дају и лепе, па и драстичне ноуке ђацима да не пуше дуван, чак ии велике казне не помажу јер им старији у томе примером ретко претходе, док поуке лако освајају, кад за то имају и очигледних иримера у својим наставницима и другим старијим. Није се дакле залуд рекдо: „ Пример је највеЛи учитељ".

Важно је да ђаци тако разне ствари само и виде, али је још боље, кад што о њима и науче, При томе треба особито пазити, да се ђацима, не каже ништа унапред, него да најпре сами нромотре ствар аа објашњење. Јер педагошка вредност посматрања н не лежи баш у мкожини. Него главна је ствар, да ученик не учио једној ствари, коју није видео (а могло је бити), и даље да се ученици упуте, да проматрања ствари. о којима уче, врше у истини и сами, а не из књиге, дакле да се науче, да се почињу ослањати и но своју сопствену снагу, и да увиде да никаква ствар и иојава нису баш незнатнп, а да не заслужује викакве иажње", (РШг). Само већим посматрањем вели РШг моћи ће се код ђака појачатп љубав према природи, те да буде и много већа него што је била код досадашњих, у пркос све прељожности и учитеља и у нркос масе популарних списа и упута о предавању јестаственпчких наука. Ово све за учнтеље и наставнике .још више важи, јер: „Они треба и стварно да знају оно што ђацима предају, а не само у речима* (В1еб1егтее§.)

* * *

„Ваз Ђе&1е ЈВиећ гз( паз Вис1г пег Ва(иг зе11)$1 (ТгШ), што ће рећи : најбоља је књига „ сама ирирода^-^ најбоље је природна тела посматрати негшсредно у самој природи. Но разуме се, и нрема данашњем друштвеном стању, где је и школа и ђака много, а после и због тога, што на ученике у слободној природи дествују са свију страна страни утисци, (те им се лако одводн нажња и куда наставник неће), — није, вели В-г. С. КоШе, нн могуће ни пробитачно држати сву наставу јестаственичку, само шетајућп по слободној природи, у смислу Аристотелове школе; него је довољно с времена на време, иоред редовне систематске наставе у школи, ирирелити с ђицима иовише омањих екскурзија или научних излета у околину, а по могућству учинити о Ферију и по једну повећу екскурзију у своју домовину. Све муке и сав труд што се уложе око екскурзија, обилато се после исплаћују. Јер, 1.) И са здравственог (игијенског) гледишта, само путовање, ако се врши обазриво и разумно јако прија нашем здрављу. 2.) И с васиитног гледишта, очигледна настава из природних и неких других наука у екскурзијама најбоље утиче и највише се тада ђак обогаћава стварним представама ; екскурсије су природњаку веома важно средство. После својих ексурсија уверио сам се како ми о географском расарострањењу биљака тек