Prosvetni glasnik
НАУЕА И НАСТАВА
565
За шуму В65 „ храст или дуб 264 „ орање 263 » шевино певање 167 Од 502 детета, која су ступида у школу у Плауену и околнни : сунчев издазак видело је 92, а издазак 114. У Анабергу чиааху испитивања од Ускрса 1880. до 1884. године и то заједно над 660 дечака и 652 девојчице, укупио над 1812 деце. Најстарија деца бејаху од 6 3 / 4 , а најмдађа од 5% год. II нађено је, да имађаху нредставу:
660 деч.
65'2 дев.
V ' 0
1.
0
зецу
126
81
16
2.
55
веверици • * •
99
69
13
3.
стаду оваца • •
235
198
33
4.
55
чворку • • • •
85
68
12
5.
55
гусцц
272
250
40
6.
55
кокоши • • • •
195
178
28
7.
55
кукавици • • •
69
88
12
8.
п
шеви
76
83
12
9.
;;
жаби
188
126
24
10.
»
риби
141
122
20
11.
55
пчеди
75
46
9
12.
55
деитиру • • • •
287
362
49
13.
55
пужу
210
201
31
14.
55
брези
33
10
3
15.
55
бору
145
148
22
16.
55
јавору (Асег Б.)
17
11
2
17.
55
трешњи, (дрвету)
83
138
17
18.
55
јабуци,
208
219
33
19.
55
десцн
78
42
9
20.
55
цвећу .... -
322
347
49
21.
55
боровници (УассЈ-
шиш И.) • • • •
158
193
27
22.
55
маховинп • • •
130
107
18
23.
55
печурци • • • •
113
165
21
24.
5?
нагомиланом не-
ску
58
37
7
25.
55
каменом мајдану
121
105
17
26.
55
рудокопу ....
41
33
6
27.
55
одујини • • V
363
424
59
28.
55
магди
186
246
33
29.
55
обдацима ■ • • •
126
293
42
30.
55
граду ....
307
315
47
31.
55
дуги
226
264
37
32.
5)
вечерњемрумениду 119
166
22
33.
55^
сунчевом задаску
82
77
12
34.
5)
месечевим Фазама
148
223
28
35.
55
звезданом небу -
343
466
62
36.
55
страном свету • •
4
1
1
37.
55
долини • •
51
59
8
38.
0
реци • •
150
157
23
39.
55
мосту •
282
258
41
40.
55
бари •
434
490
70
41.
55
дивади •
250
218
36
42.
55
њиви са
стрмним
житом •
183
111
22
43.
55
башти с
кромпи-
рима • •
345
358
54
44.
55
снежној иољани •
289
262
42
Но РШг веди (1889. г.), да не претерује, кад, на осиову искуства, каже, да се ни у многим немачким основ. шкодама у опште довољно очигдедно не предаје: за многе годишње испите. у њима, веди да важи горе означени мото: „Не надазиш — на њнма — ни трага од каквог духа, но све је ту дресура", и уџбеници у њима у место да су само „КереШопзћисМет", они су „МетопепћисМет" ; иа отуда ариродно следује да се код ученика много не аовеЛава број иравих, јасних иредстава ни кад сврше основну школу. Ја за то сиромаштво у представама и код ђака, који су свршиди основну шкоду, нећу наводити примере из шкода највећих европских варошп (Дондона, Иариза, Бердина и др.), нити пак из наших, пошто код нас о томе још ни је ни покушавано, него из једне осредње немачке вароши, из Магденбурга, из предграђа ЋШћећнв^асИ-а (види: „Сђег сИе КеЈогтћез^гећипдеп аи! с1ет 6ећЈе!е Лез паШг^еасМсћШсћеп Ш^егпсМз, тои 1)-г 0. 8сћтеј1, 81ии§аг<;, 1897".). Испитивано је 150 ђака од 12—14., који бејаху већ бдизу да оставе VI разр. в. осн. пшоде. Логична посдедица овога констатовавања ужасне сиротиње у правнм, јасним представама и код деце пред ступање и по иступању пз основне шкоде јесте та, да је дужност и учитеља и наставника, да своје ђаке што кише доводе у придике да могадну што више ствари и појава видети и промотрити. Деца су и сама радознада; њих Фрапира и сама ствар без објашњења, а камо ди кад јој се уз ствар посде о њој нешто и каже и протумачи. Ја у својим забедешкама (почетим тако 1886. г., у V. р. г.) имам у почетку просто забедежена само пека Факта: само то, да сам видео „ту и ту ствар", бидо је за мене онда довољно, тек доцније додази уз то и по која мисао. * * # Како силног утицаја има очигледност на човеков дух (и према томе од каквог је великог значаја она изрека Е. Канта : „Очигледност без појмовл је слепа, а појмови без очигледности су .празпи"),