Prosvetni glasnik

ШКОЛСКН АЕТОПИС

573

Од сто ученика било је од родптеља

У гимназијама

свештеника

сЗ X в м ■м к к

наставника

трговаца

занатлија

земљорадника ј

>» Р-| О

св ш с<5 Е а и сЗ го . Рч <

свега

београдској

23-53

17-65

35-29

5-88

11-77

5-88

100-00

ужичкоЈ

—

20-00

30-00

10-00

—

20-00

100-00

у опште • •

—

2222

— -

18-52

33-33

7-41

11*11

100'00

Као што се из ових процената види, ни у јед- У обе реадке највећи је ироценат био занатној реадци није би .10 свсштеничких и наставни- дијских синова, а најмањи од родитеља земљорадчких синова. ника и сдугу. • ♦♦ ♦ • -—

0 Ц Е Н Е 2 Орпске народне приповетке и загонетке. Скупио их и на свијет издао Ђук Стеф. КараџиД,. Државно издање. Биоград. Штампарија Краљевине Србије. 1897. 8° л. 1, стр. XVI и 423. Цена у гврдим корицама 3, у меким 2 динара. Народне су умотворине најверније и најбоље огдедадо сзих оддика једнога народа, а многе се народне умне особине само у њима могу и уочити како ваља. Овога ради се народним умотворинама и поклања врло ведика пажња, н оне се проучавају са највећим маром. Ну није се увек тако гледало на те умне производе масе народне. Права њихова вредност запаженаје тек у почетку овога века, када се људско друштво поче уређивати на другој основи, и када се иочиње другим очимај гледати на народну масу и све оно што се тиче народнога живота. Српски народ, иначе зле среће, био је са својим умотворинама необично срећан. Још у прво доба, кад је већ почето систематско ироучавање народних умотворнна, јавља се у добри час генијални Вук, који са ретком умешношћу прикупља наше народно благо, одабира све боље и боље и износи иред научни свет, те слави свој народ и тече себи глас најдуховитијега и најмарљивијега скупљача народних умотворина. Вук је народним песмама почео објављивање српског народног бдага. Песма је оно што је најлепше између лепога, она је круна народног блага, па је прво на се и свратила нажњу великога Вука. Већ 1814. год. изиде његова мала ароста народна славено-сриска аесмарица. Појаву српских народних несама са свих страна поздравиЈпе дотде ретком хвалом и подста-

П Р И К I 3 Н

коше марљивога скупљача да нусти у свет читав низ књига пуних нашега народног блага. 1821. годпне Вук више огледа ради, пушта у свет и малу збирку народних приповедака и загонетака. И у нас, као и у других народа, народне приповетке и загонетке не могу стати напоредо с народннм песмама. Зато је Вук и поступао врло смотрено са објављивањем ове врсте народнога бдага. Па опет ова збирка би лепо нримљена. И у приповеткама и у загонеткама има пуно народних одлика, а сем тога у народним приповеткама било је брзо нешто уочено, што се нпје могло у .народним песмама да запази тако лако. То је била она велика сдичност у мотивима појединих народних приповедака у разних народа. Ово и учини, те је Вук и на даље марљиво прикупљао народне приповетке уз остадо народно благо, и 1853. године нушта у свет другу књигу приповедака, која је била скоро осам путавећа од прве. 1870. добивамо треће, посмртно издање Вукових народних приповедака, које је бидо потпуније од другога, јер у њему има ведики број приповедака којих нема у последњем Вукову издању, али врло некритички приређено, ово, по реду, четврто издање народних приповедака Вукових, у зборнику чији натпис горе исписах, нотпуније је и од трећега издања, те у њему имамо до сада највећи и најкритичпији зборник наших народрих ириповедака. Овде има сто двадесет приповедака, разноликих и но предмету који је у њима испричан, и по начину причања, и по дужини. И извор им је врдо разнолик: некима је извор чак у инђијској књижевности, и те су махом све гатке — жепске при-