Prosvetni glasnik

574

0 ц е н е ii п р и к а 3 и

новетке како их Вук зове ; друге нодсећају на апокриФе ; треће упућују иа исток, где машта по вољи ствара најфантастичиије слике ; прилично их је и оргиналних. које су постале у нашем народу, и готово све носе заједничко обележје — необичан хумор какав се ретко налази и у уметничким кљижевним производима. У овоме издању приповетке ниеу подвојене у засебне одељке по извору, одакле је узет предмет за приповетку па није до краја изведена ни подвојеност па мушке приповетке или скаске и женске или гатке. Све да би се за ово и хтео чинити какав приговор, он се не би могао учинити уреднику овога зборника, јер је ово издање народних приповедака израђено на основи, на којој је и издање Вуково од 1853. и на којој су рађени и остали зборници народних ириповедака других скупљача, колико тих зборника у нас има. Све су приповетке у своме издању подвојене у две групе: у првој груии има их седамдесет, и све, и ако су врло разнолике по предмету који је у њима испричан, носе заједничко обележје женских приповедака — Фантастнчност; овамо су увршћене и неке, за које се, по Вуковој подели народних приповедаке, не би могло са свим тачно одредити у коју их груну ваља уврстити; у другој групи има 41 приповетка, све су кратке, махом оргиналне, све имају на себи обележје мушких нриповедака и све су шаљиве. Последњих девет, које су у додатку, унете су из Вукових Даница и такођер иду уз оне у другој групи, и од њих се само у толико разликују што су, како изгледа, каснијега постанка. Вук је имао много последника у прикупљању и објављивању пароднога блага; многобројне скупљаче наших народних песама мучпо да и набројити можемо; већ је мање било скупљача народних приповедака, али је п њих толико, да данас имамо објављених толико пародиих нриповедака, иоразним збиркама народних умотворина, листовима и календарима, да би, прикупљене, дале неколико оволиликих зборника. Поредимо ли те многе народне ириповетке са овима које је Вук прикуиио, на мах ћемо спазпти, да се ове друге знатно одликују и ленотом језика, и удесним начином приказивања, и многобројним народним одликама. И овај зборпик пародних умотворина Вукових само утврђује већ познато тврђење, да прикупљање пароднога блага није лак посао, и да је Вук још једнако и најдаровитији и најплоднији скупљач народних умотворина. Последње, посмртно издање Вукових приповедака већ је било врло ретко, то ће појаву овога овако потпунога и критичнога издања те врсте на-

родних умотворина у толико радосиије поздравити сваки који се бави проучавањем народнога живота и који ужива у умпим производима свога народа. Као што казује и сам натпис овога зборника, уз народне приповетке овде су и народне загонетке, које је Вук био прикупио. Свега их је у овој књизи 782. Од овога је Вук за живота био само мали део објавио: 1821. год. уз прво издање народпих приповедака штампао је 166 загонетака, и 1852. год. у другоме издању свога Рјечника објавио још 80. Све остале загопетке сада се први пут објављују. Њих је Вук за живота био готово за свим спремио за штампу, и сад се штампају тако како су већ биле уређене : нрве загонетке азбучним редом, па после одгонетљаји. У овоме издању само су учињене неке допуне: дваестак загонетака није било у Вуковим руконисима и њих је Уредник из Рјечника овамо уврстио ; местимице није било одгонетљаја и њих је уредник попунио према Новаковпћа Зборнику Српских загонетака. Уредник овога зборника лепо се одужио великоме Вуку; и савесно је извршио одлуку Одбора за изданање Вукових списа, по којој је њему стављено у дужност да приреди за штампу Вукове народне приповетке и загонетке ; зборник је и критички и зналачки уређен : ту су марљиво прикупљене и сре^ене све народне приповетке и загонетке, које је Вук за живота био нобележио, сам или преко пријатеља и знанаца; местимице, нарочпто код загонетака, унете су потребне напомене; штампарских грешака готово нома, и ако мало која наша књига не обилује њима. Многобројнн читаоци и приноведака и загонетака биће врло захвални уреднику на великоме мару, који је показао спремајући овај зборник за штамну и надгледајући штампање његово. Не могу а да не учнним једну напомеиу зборницима Вукових народних умотворина. Нн овде, као ни уз десме, нема ни речи о народним умотворинама, овде о народним прштоветкама и загонеткама, о њпхову значају и о ресултатима, до којих се дошло нроучавањем народних умотворина. З^орници народних умотворина не намењују се само научним радницима, који добро нознају наше народно благо, и којима ове умотворине ваља да послуже само као ваљана грађа у проучавању народнога живота. На нротив знам да у нас овакви зборвици народних умотворина имају највише читалаца У самој маси народној и у неку руку врше исту улогу коју и лубочничка издања, у Русији. Ово је још и Вук био уочио. Ово је ваљало имати на уму, иа уз овакве зборнике увек снремити, ако не сту-