Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

575

дије, а оно бар кратке прегледе о поЈедншш врстама, нгфодних умотворина. Исто тако не би без интереса бидо за ове читаоце народних приповедака, да је код појединих приповедака указивано на извор њихов, у колико се то може одредити према досадањим исиитивањима- Како има још много и много неиокупљенога народног блага врло је удесно било уз Вукове зборнике рећи коју и о начину, како је при купљену народних умотворина иоступао до сада најдуховитији скупљач народнога блага, Вук, јер Вукови зборници, поред осталога, ваља да послуже и као пример овима кој п прикупљају и објављују народне умотворпне. Мислим да ће одбор за издавање Вукових списа још више задужити многобројне читаоце сриских народних умотворина, те да бар у носледњој књизи народнога блага, које је Вук прикунио, рече што више

о срнским народним умотворинама и о поглавитим ресултатима до којих се до сада дошло проучавањем тих умотврина. Овим ће бити у многоме читаоцима учињеиа неоцењена услуга, а сам посао биће лако извршеи, јер су сви чланови у Одбору одлични иознаваоци нашега народнога блага, а један је од њих пре осам година и објавио један кратак, али врло леп преглед о српским народним песмама. Државна Штампарија, као издавач овога збор ника учинила је доста, да сваки лако може доћп до ове ваљане књиге: издање је, и ако скромно, укусно, а цена је према иеличшш књиге са свим незнатна. Да је среће, не би требало да је српске куће, у којој не би било овога зборника народних нриповедака и загонетака, поред осталих збораика Вукових народних умотворина. Врање. Жив.

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

ЖурналЂ Миниетерства Народнаго Просв^ћ1ценин. Љ97. Књига за август. Ова је Ењига богата садржином. Неви од прилога који су у њој штампани могу имати интереса и зн наше читаоце. После „званичвог одељка," штампани су чланци: Црна Гора у историји и литератури Италије и њихов узајамни иоложај, од II. А. Ровпнског; Рускоаустриски савез у време седмогодишњег рата, од Е. Шчепкина, и Франсоа Вилсон и његов значај у историји француске литературе, од Ј. А. Веселовскога. Нас се највише тиче први и с тога држимо да иеће бити некорисно упознати наше читаоце са његовом садржином. И ако је мала простором и слаба бројем становништва, ипак је Дрна Гора од вајкада иривлачила иажњу странаца и била предметом њихова испитивања. Томе су били најважнији узроцп: непознатост, под којом се скривало за остали свет доста новога, и оригиналног и њезине природе и облика, у којима се појављивао живот њезиних становника. Док се Црна Гора није прогласила кнежевином, цео је свет био у недоумици, како да гледа на ову државу, која није била налик ни на један од иознатих облика државних. За то су је једни политичари сматра.ш као нераздвојан део Турске, а други су, као Млетачка република, ишли на то дајепотчине себи. Она је, међу тим, била самостална и о њезине су се стене разбијали сви покушаји којима је био смер лишити је слободе. Та је непоколебљивост стакла Црној Гори оншту пажњу, а храбрости њезиних становника опште поштовање. И то је један од најважнијих узрока пгго је литература о Црној Гори врло обилата. Нроучавајући ту огромну литературу, г. Ровински је нашао, да је о Црној Гори више дела ппсаних ла-

тиницом, ма да сама она, као страна православна, употребљава ћирилицу. Географски положај њезип упућивао јује од старинајош западу. То тврдп иисторија. Нрегледавши, да то нокаже историју од Немањића па до наших дана. г. Ровински указује на факат, да је Русија тек од XVIII века почела сазнавати да на Балкан. Полуострву иостоји хришћанска словенска држава, која. гајп симпатије према њој и њеиој политици. Милорадовић из Херцеговине и Владисављевић из Боке били су први, који су обратили Русима пажњу на Црну Гору. Од тада тек почињу се утврђивати везе између силне Русије и мале Црне Горе. А дотле се само знало за везе, које је имала са Црном Гором Млетачка република, чији су иреставници увек знали наћи начина илатом или даровима обвезнвати поглаваре црногорских племена да служе њеним интересима. „Одузимајући од Црне Горе поједине њезине делове, Млетачка република се увек старала — вели Ровннски — да уништи сваку свезу њихову са Црном Гором и за то је свима силама искорењивала православље, па се, напослетку, иоказивала вољна распрострти своју власт и над Црном Гором. као што јује успела већ била утврдити у јужном крају приморја с Боком и у Далмацији. „Владике црногорске су све то знале, па ипак су се морали држати вероломне републике, а понекад су и сами лично ишли у Млетке као молиоци. Поглавари племенски мучно да су то схватали, те су, прима^ући од Млетака дарове иа чак и сталне плате, тим самим примали на себе и извесне обавезе према републици, због којих је она, дајући им правни смисао и облик стављала их у положај својих васала, па чак и воданика." Ношена овим намерама, република је, иодржавајући племенске поглаваре, нринремала у њима силу^