Prosvetni glasnik

578

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

ника). Библиотека је огроина и има 205.000 свезака, 3000 манускрипта и 13000 свезака неизданих докумената. Државне архиве су у целој Шпавији неуређене; негде су чак и без каталога. Изузетак чине нарочите збирке у Алкали, са 100.000 свезака и толико докукумената за историју инквизиције Толеда и Валендије; а тако исто и Барцелона има иитересантнпх дела за историју круне Арагонске. Оне су обе добро уређеие. Мадридске комуналие бибдиотеке богате су за истоР И ЈУ драмске литературе. Наставна средства су рђаво уређена. Лабораторије су малобројне, материјал застарео, збирке недовољне и непотпуне. И поред онсерваторије, дентралог метеоролошког институга, морске лабораторије у Сантадеру, ипак Шпанија није била у могућности да снабде своје университете потребним инструментима за рад. Па и тамо гДе их има, такви су, да се не могу угодно употребити. У Мадриду су збирке растурене; Музеј природних наука, којп има јединсвених реткости (као нпр. скелет негатериума), лепе ентомолошке и минералошке збирке, склољен је у музеј Академије Фердинанда. VI. Библиотека вештина и заната у дармару је смештена у министарству. Сада се почело с вољом и с трудом радити да се стварн доведу у ред. У Сиракузи је подигнута пространа и лепа зграда за теориску и нримењену наставу, врло добро уређена и са угодннм лабораторијама и слушаонидама. Што се пак тиче самог нивоа учења, ла да настава, може бити, даје довољну спрему за професије, ипак университети не предстакљају карактер више културе; нити се н.оме пружају нови хоризонти духу испитивања, нити се учвршћују интелигенција и воља рационалном дисциплином. За тим се, у даљем извођењу, изиоее, детаљно и критички, програми иојединих факултета и иреглед специјалних, стручних гпкола. Сем зваиичне ваставе има и слободне, за пгга се једино траже поједшш испити и курсеви, према одређеним програмима. Проматрајући вишу наставу у Шпанији, може се у свему приметити туђ утицај, а нарочито пада у очи угледање на француске школе. Ова новачења и угледања не примају се радо, и у Шпанији се данас још жали за старом уредбом њихових университета. Новије време ноказује велику вољу у јачим покушајима, да се у земљи иодигне нови интелектуалнп и научни. Све новије творевине, као метеоролошки институти, лабораторија морске биологије у Сантандеру, иедагошки музеј уМадриду, реорганнзација школа, јесу видна сведочанства овог буђења духа за реформама. Исцрпно је изнесен нреглед педагошког музеја. У научном покрету што прожима. Шпанију писац увиђа велики напредак, а Шнанија је већ богата земља, са неисцрпним мајданима, који чекају на вредне и веште раденике. 4. Живот и радови ЈКефроа — А. ПисЈшгге. Овде се износи живот и рад чувеног нрофесора и научника Ж-ефроа. Он је четрдесет година управљао археолошким и исгорискпм семинаром, а више од четрдесет година био је ревносан сарадник Ие^ие Лез Леих Моппез-а, упознавајући публику са напретком

и новим тековинама. Члан Академије наука, моралних и политичких, он је нунио Анале, у секцпји историској, својим мпогобројним радовпма, белешкама, извешћима, знатним дискусијама, у којима је имао ауторитета и реч увек слушану. Цео је век провео у пздавању дубоких студија или књпга о скандинавским народима, о Француској 17. и 18. столећа, о германској и романској старини. Жефроа је имао врдо високо мишљење о улозп историчара и вредности научника но друштвену корисиост. Исторпска истина, вели он, много донриноси да продре и нобеди моралност међу људима; историја је моћно средство за интелектуалну културу, иа и за живот унутарњи; историска настава производи правилност разумевања и убрзава зрелост духова. У кратком, прегледном изводу износи се вредност његових важнијих и већих радова. 5. Школека хроника исноси радове у школској год. 1895|96. и то у поједипим факултетима университетама Клермонског и Дижонског и у вишим алгирскнм школама. За тим су нрегледана важнија школска кретања у Немачкој, Аустро-Угарској, Швајцарској и Антилима. 6. Новости и обавештепа. 7. Летимичан ареглед аедагошких листова, страних и француских. 8. Библиографија. Од прегледа нових књига помињемо Блонделову оцеиу радова Кастонета де Фоса: П Абуззгте е1 1ез ЛаИепз и Т јП Сге1е е1 НеЈ1епг&те. Јулска свеска, под новнм уредништвом Пикавеа, доноси ове радове: 1. Нова редакција, реч главног уредника. 2. Американске тарифе и виша чаетава — Е. Басаззеиг. Мак - Кинлијевом тарифом од 1890. г. допуштено је било свима књигама, брошурама, у опште списима, да се могу по два примерка слободно уносити за све школе, научна и артистичка друштва, и за сваку државну употребу; даље је био слободан увоз за иутнике у Сједињене Државе, било да им књиге -служе као приватна употреба или за професионалну употребу, за књиге удешене за слепе итд., изузимајући нека ситнија ограничења. После незнатних измена тарифом Вилзоновом, дошао је Денлијев бил у дискусију пред Сенат, да у многим ограничењима стане на пут овим повластицама. Писац устаје против тога, додајући, да је данас. више но икад, иотребно, да комуникација мисли буде брза и лака, и свака сметња томе, јеете кочење напретка цивилизације. А да би се постигао жељени резултат, најпростијаинајкориснија мера била би, кад би се дала потпуна слобода, слободно проношење без царине, новратком и реформом Мак-Кинлијеве тарифе, Стране књиге доводе Америку у слободан и брз саобраћај и везу с већим делом цивилизованог света; државна благајна при томе губи врло мало, индустрија не страда због тога, а, што је главније и претежније, нација добија много. Овог је уверења и већи део људи од књиге, професора Сједињених Држава, као и других људи од утицаја. 3. Аабораторије иримењене Хемије у Лилском факултету ириродних наука — Вигагпе.