Prosvetni glasnik

579

75*

Овај фавултет Лилског университета има више института за: физику, зоологију, ботанику, геологију и институт хемиски за општу и примењену хемију. У овом се чланку говори једино о установи и уређењу института за, примењеиу хемију, као о срећној новини, чије се користи већ опажају. Особита се важност и знатна улога даје установи учења приватних, добровољних ђака, младих људи воји једино имају у виду индустриске и земљоделске каријере, без права на каква чиновничка звања. Такви ђаци једино желе да изуче и темељно пспитају многобројна питања из области примењене хемије. Настава је овде много практичнија него чак и у школама индустријалне хемије, где је настава ипак више теорпска него ли практична. Сем предавања и показивања наставника, налазн се још и велика лабораторија намењена ђацима, који се сиремају за испит ради добијања сведоџбе. А у самом заводу има читав пиз сиецијалаих лабораторија. Свака је од њих добро снабдевена тготребним материјалом и уређена за специјално научно исиитивање. Тако јен, пр. једнаодређена за препаровањеи употребу бојенпх материја, изучавање начина рада ири бојењу и снимању. У другој се нарочито изучавају хемиски производи; неки су удешени за испитивање из агриколннх ипдустрија, за радове шећерних фзбрика, млинова итд. У другој су нарочита аналитичка испитивања, нарочите анализе хране и индустрискпх ироизвода. Има лабораторија за изучавање разних алкохолних фермената, као и за правл,ење квасца и др. фермепата. И још многих других лабораторија за специјалне практичне радове из примењепе хемије. У подземнпи просторијама налазе се мрачне собе за спектроскоиију и сахариметрију. Сем тога је уређен и индустриски музеј. Даље уређење овог музеја са новим збиркама. методиеки сређеним, биће од великог ингереса за саму наставу. а галерије ће давати ученицима тачно обележје разних фаза, кроз које је индустрпја пролазила. Постављена су и специална правила за ове ђаке. 4. Лабораторије експерименталне фонетике у колежу француском — КоиззеШ. У почетку се није могао одмах схватити значај нове установе и, као што вели творац ове лабораторије Бреал, на крају свог уводног предавања, прпликом објаве слушаоцима о увођењу њеном, многи су се зачуђено питали: чему ће служити ова установа и због чега је она потребна? Поводом таквог одсуства убеђења у вредност њену и писац овог чланка нашао се позваним да изведе њену потребу, јер по закону који влада међу живим наука.ма, да им се неирестано отварају нови хорпзонти и нова средства за иснитивање, то исто јавл>а се и у самој фонетици. Своје доказе иоткрепљује јасним примерима. У спекулацијама, вели, знање тражи истину, оно само посматра, али се често деси да се ири томе наиђе и на корисносг. 'Ге је среће била и експериментална Фонетика. Испитујући везе артикулације речи, она је нашла најбржи начин учења. То је за сада заслуга, коју може учинити експериментална Фонетика. А од раденика на том пољу зависи корист која се отуд може добити, каке би лингвистика добила снагу и род извеености цраве ирецизне науке. 5. Француска као аоље изучавапа за Американце — 5. Ћеи/сотЂ.

Овај чланчић је иреведеи с енглеског, а нанисао га је чувени и познати астроном Хе\усотћ у жељи да покаже својим младим земљацима све оне корисги што би их они могли добити вишом наставоч француском. Он је вишу наставу сам нарочито изучно цриликом свога путовања цо Француској. 6. Организација француских университета. Под горњим натнисом изнесен је закон од 10. јула 1896. г., даље састав университетског Савета, атрибуције Савета, грађански живот универспгета, на.учни живот, нроцедура нред Саветима, Школска Уредба, Уредба о влада.њу ђачком. 7. Школска хроника износи школска кретања у Француској и др. земљама. 8. Друштво за вигау наставу у својој седници држаној у мају ове годнне износило је на претрес неколико важних питања за нижу и вишу наставу. 9. Белешке и документи. 10. .НатеИе- оваоцена на дело Веаисће1-л: историја цриватног ирава атинске републике. 11. Преглед страних иедагошких листова. В.

2еШсћгШ 1аг <1ав Оушиаб1а1 н ебеи. Негаивд. V. Н. Ј. ШпПег. Свеска за јун 1897. год. У овој је свесцн расправа: „Хелцелове слике за очигледну наставу страннх језика" од А. Рора (Е.оћг). Појава Хелцелових слика Четири годишња времена надмашила је све раније многобројне покушаје увођења слика за зид као иомоћног средства очигледној језиковној. настави. С почетка одређене за наставу матерњег језика, ове и оваке слике од неколиких издавача употребљеие су и за учење не само жнвих језика, француског и инглеског, но чак и старог латинског језика у најнижем разреду. Учењу живих језика у средњим школама поставља се двојака сврха: од ученика се тра.жи да се у школи толико осиособе, како би но свршетку школе разумевали не сувише тешка дела из последња три столећа — нарочито дела из лепе књижевности; а с друге стране у школи треба још од самога почетка вршиги веџбање у живој речи, поглавито у облику питања и одговора, узимајући грађу за то или из онога што је читано и.ш из догађаја свакодневнога живота. Првој задаћи ове слике никад не одговарају, а што се тиче другога, тешко је рећи, шта се разуме под овим: догађајн из обичнога живота. Колико нам је знање језика за то потребно? Свакојако мисли се на толико знање граматике и располагање оноликим речником, колико је потребно да се умеднемо наћи у саобраћају са Французима или Инглезима (за пас: Немцима). У немачкој школској књижевностп пмаде покушаја, који чнне довољан основ, од кога се може почети ; остало би дошло од себе при трајном саобраћају. К. Плец у свом Уоуауе а Раггв и Р. Плец у Тће ТгаоеИег'а Сотрамои умешно су сабрали добар део језиковне грађе, која се може лепо даље раширивати. Шта могу у том правцу учинити Хелцелове слнке? Нема сумње, да оне пробуђују и потпомажу језиковну снособност. Ну можемо се одмах уверити, да је као главни ресултат способност да се предмети на сликама именују. Тек у другом су реду веџбања у одређивању њихових особина и међусобних односа. При том се по-