Prosvetni glasnik

648

се у земљама, где се најпре показало воље, да се и женскињу да право на подједнако школовање с мугакима, изостало у иризнавању труда и давању права и на највише исаите иза оних земаља, где се у први мах јавно мњење устезало од школовања жепскиња, па се после, када се пристало на то, пристало како ваља и женскиње изједначило у свему са мугакарцима. После овога износи држање поједпних енглеских университета према женскињу. У Кембрнчу допушта им се слугаање предмета и практични рад у лабараториЈама, само су искључене из медицинскога факултета. Допуштен им је, без икаквпх разлика, пријамни испит за студије у колежу (чак имају иовластицу да старе језике замене модерним), али им није допуштено нолалагати лакши испит, који већина слугаалаца мунпсога колежа полаже и којп одговара од прилике испиту зрелости, већ имају право само на тежи, стручпи испит, да би се тнме загарантовало, да университет посећује само оно женскиње, које има збиља воље и подобности за више студнје. У Оисфорду осећа се покрет да се женскињу да право на први испит, те ће се тиме изједначити сасвим с мушкнма. У Лондову су женске у правима сасвим изједначене са мушкимаи имају право на чнтав низ врло озбиљних испита: први пријамни испит (после навргаене петнаесте годипе), други пријамни испит (после годину дана), испит спремности (после годину дана), испит из више група (после месец дана), после тога испит за степеа та§13(;ег аг1;шт и напослетку на основу писменога самосталиога научнога рада и усменога испита добије се стенен доктора. Овде у Лондону има засебна школа за женскпње медицннаре, једина у Енглеској. На другим новлјим универсигетима има женскиње иста права на студирање и промоцију као и мушки, изузевгаи на медицпнским факултетпма. По свршетку свега школовања и после иромоција, женскиња се махом баци на наставиичку службу, у којој је најдаље дотерало до службе у колежима; на университетима још није задобило ни једну катедру. И на науци није још Бог зна колико урадило, јер се њоме и не може много бавити поштоје махом упућено да служи за насушни хлеб, а за знатно мању награду узвећи број часова но мушки. У одељку Саопштења налазе се ови радови: „ Извештај краљевске комисије за вишу наставу у Енглеској " износи главне тачке тога извештаја, на коме је радила комисија, коју смо поменули у приказу прве свеске (стр. 422.). Комнсија наглагаава потребу сисгематске организације виших школа н стапање разних посебних тела, која су до сада водила бригу о тој настави у једну средишну управу, у министарство просвете, које би ваљало створити, са једним, парламенту одговорним, министром и једннм сталним секретаром, који ће у парламенту замењивати министра и вршити надзор над разним одељењима тога министарства. За вршење школских техничких послова треба министру додати вшии школски савет од 12 чланова, који би радио у нечем самостално, у нечем као саветник министров. Састав његов био би овакав: трећину чланова поставља круна, трећину 4 университета (Оксфорд, Кембрич, Лондон и Викторија), а трећину бирају прве две трећине. Овај би се савет састајао бар четири пута у години. Грофовије имале би опет своје школске савете, састављене из чланова које поставља круна и бира управнч савет грофовије и из чланова који

опет бирају ови постављени. Овп би савети имали 14 до 42 члана и међу овим последњим, бпраним, били би заступљени и учигељи. Тако би било и у варошама. Ови грофовиски школски савети имали би надзор над вишим школовањем у своме округу, право отварању нових школа и дотеривања наставнога плана. Благодејање у нижим гаколама ваља давати или на основи утакмице или по препоруци директора или школске управе и то ученпцпма, који су за дуго били одлични, у вигаим школама само на основу утакмичкога састава, којн више има да покаже зрелост него ли многоструко знање учениково. Сведочанства једне школе треба да важе за сву земљу, али зато треба школски надзор да паза да се свугде подједнако ради п да су све школе подједнако снабдевене наставницима и училима. Ваљало би тежити да се сиромашној а доброј деци што више олакша учење већим благодејањем. Приход од порезе на алкоколна пића и меснога приреза, који је до сада трошен само на занатске школе, треба трошити од сада стално и на више школе. —■ „ Наиомене иоследњим француским университетским конгресима (Кајена у пролеће, Лијон у јесен 1894., Лиљ у пролсће 1895.) износи гледиште једнога францускога универеитетскога професора на рад ових конгреса. Ови су конгреси почели после великога француско-ирускога рата, који се јасно увидело да је велика погрешка у живогу народноме, гато се све усредсредило у Паризу и што сва земља упнре очи само у Париз и из њега чека подстрек за све. Ова централизација гатетна је била и по университетску наставу, јер је истој била узела сваку слободу и спутала је у везе и колуте не само програмима, већ чак и у избору постављању професора. Противу ових незтода од централизације раде су да се боре ове конференције, али су до сада ноказале слабе успехе, што се на њима никако и не дискутује или само мало, а ннкако не узпма у претрес најважније питање: како да университети себи нрибаве слушаоце, које им све узимају разне старе стручне школе. После тога износи се историја постанка университета у Лиљу и његово данашње стање. — Ђ Реформа средње наставе у Краљевини Португалији од 22. декембра 1894 ." од чувенога гисенскога недагога проф. др. X. Шилера критикује ирво у крагко рђаву реформу од 20. окгобра 1888., а после с пуно хвале о вал.аностн износи каква је нова реформа од 22. декембра 1894., у којој налази сасвим савршену, педагошки добро промерену реформу. По њој се државне средње гаколе деле на потпуне и непотпуне, прве са 7, друге са 5 разреда. Непотиуних има у сваком окружном месту, потпуних где се нарочито одреди. Непотпуне дају опгате образовање, а потпуне га допуњају, а заједно спремају за университетске студије. Потпуне имају 14, непотпуне 9 наставника, заједно са учитељем цртања; сви се зову професори, а постављају се краљевским указом на основу стечаја (у коме бнрају професори университет и потпуних завода). Плата се састоји из два дела: сталне плате и додатка на службу; овај додатак добијају само опи наставници, који имају аосла с испитима или са гаколском управом. Директора поставља влада од узиверситетских или средњошколских професора, који нису пре тога смели бити наставници завода, коме се постављају за директора. Свака средња гакола (зову их лицеј) има од владе постављенога се-