Prosvetni glasnik

преглед ШКОДСКИХ ЛИСТОВА

649

кретара, који мора да је школски човек, и кустода за библиотеку и збирке. Сваки професор може бити обвезан да предаје два предмета. Максимум недељних часова износи 24. Школска година почиње 1. октобра и траје до 31. јула; испига има само на крају године. Максимум ђака у разреду може бити у три нижа разреда 50, у даља два разреда 45, а у највиша два 40; чим има иједанвише, разред се дели на одељеља. Урбеници су једнаки за све школе, а одређује се сваке пете године поново стечајем, у коме пресуђује нарочита комисија уз одобравање главнога просветнога савета. Цену уџбеницима одређује влада. Употреба неодобрених уџбеника забрањена је, а наставник који пита нешто ван одобреног уџбевика, може се с места отпустити из службе. Награде наставничке су јадне. У потпуним заводима има професор 600, у непотпуним 500 милреја (по 5.66 дин.), наставници цртања 400 и 300, наставници грчкога и африканских језика 600. Директори потиуних заводи имају 500, директори непотпунпх завода 400 додатка, а наставници потпуних завода и наставници грчкога и африканских језика имају још плате као додатак на службу. Краљевским декретом од 18 априла 1895 прописан је опширан правилник о иоступку при увођењу нових уџбеника, а краљевскам декретом од 14. августа 1895. проиисани су опширан наставни планови за средње школе, као круна ове реформе. По њима је задатак средње школе: духовно развијаве ученика, методичко прибављање одређених знања и оспособљавање за више студије. Потпуне средње школе имају 3, непотпуне 2 члана; доњи са прва два разреда, средњи са даља три, и горњи са највиша два. Наставни нлан изгледа овако:

I

II

III

IV

У

VI

VII

Португалски

6

6

3

3

4

4

4 =

30

Латински

6

6

5

5

4

4

4 ==

34

Француски

—

4

3

3

3

—

— ==

13

Немачки

—

—

4

4

4

4

5 ==

21

Земљопис

2

1

2

1

1

1

1 =

9

Историја

1

1

2

2

2

3

3 =

14

Математика

4

4

4

4

4

4

4 =

28

Јестаственица

2

2

2

4

4

4

5 =

23

Философија

—

•—

—

—

2

2 =

4

Цртање

3

3

3

2

2

—

— =

13

24

27

28

28

28

27

27

Енглески факу.

лтативо

—

4

4

4

—

— =

12

Свака лекција траје пун сахат, сем за цртање, код којега траје у три нижа разреда по 1'/ 2 , а. у четвртом и петом по 2 сахата. Енглески језик обавезан је за све ученике, који хоће да прођу само општи курс (5 разреда); немачки за све, која мисле на университетске студије. Предавања се држе ире и после подне, по три сахата највише узастопце, са одмором од четврт часа између часова. Од оваквога наставаога плана писац се нада великом успеху, само ако се још побољшају плате наставпицима, да би били једино одали школскоме раду, а не упућени и на досадашње давање нриватних часова, само да би могли живети. Чланак овај довршиће се у даљој, трећој свесци. — „Школство у Низоземској " од др. Л. Вирта излаже да се у овој земљи школе деле у три категорије: за вишу наставу (университети и гимнасије), за средњу наставу (више грађанске школе и реалке) и за нижу иросветни гласник 1897 г.

наставу (основне и народне школе). Настава је или јавна или особена (приватна). Школе,. које подижу општине, покрајине или држава или свака за се или све укупно, зову се јавне, све остале су особене. И особене могу добити, нод извесним погодбаиа, потпору општина, покрајина или државе и тада у њих, као и у јавне, имају приступа деца свих вероисповести. Закон још чини разлику између школске наставе и домаће наставе. Настав.а, која се за децу највише из три породице држи у кући једне од тих породица, зове се домаћа, сва остала школска. По чл. 192. Устава Краљевине Низоземске: „Јавна настава је предмет непрекиднога старања владина. Власти се брпну, да се иста свугде у држави врши довољно и поштујући верске појмове свакога нојединца. Настава је слободна, али је потчињена надзору власти." После овога извештач износи појединости основне иаставе. — „ Сраско школство " од др. В. Бакића износи каквих и колико школа има у Срцству и у кратко рад на реформи средње наставе, иредузет пре неке године, па на жалост неизвршен. — „ Са светске изложбе у Чикагу" износи један испис из извешгаја францускога комесара на изложби, из кога се види како је немачко одељење лепо било примљено. У одељку Преглед има, по државама груписано, опет пуно врло занимљивих бележака, од којих су такође неке угледале свет у нашем листу. Изиеђу осталога има овде под натписом „Босна и Херцеговина" у кратко уређење и број садашњих школа, а под натписом „Србија" белешке др. В. Бакића: о преуређењу Богословије, о учитељској школи, о платама ваставника средњих школа и о школском надзору. Овај одељак је опет врло богат (стр. 176.—194.). У одељку Преглед књига има 19 већнх или мањих приказа немачких и страних књига, које се баве школским питањима. Одељак Књижарство обилат је и у овој свесци. Л.

ХеЦвсћгШ Гиг Да8 Кеа18сћи1>уе8еп издају и уређују Емануел Цубер, проФ. бечке технике, Адолф Бехтел ји Мориц Глезер, проФесори државних реадака у Бечу. Година ХХП. X. свеска, I. Чланци и расираве. Под насловом ^Бег Уог2и§88сћи1ег ппг егЉрегесћепА аив 81Меп", наиисао је проф. Роберт Фогт у Псли чланчић, који може послужити као допуна чланку проф. Бигнера који је третирао питање о зависности оцене владања од оцене прелажења. Фогт се слаже потпуно са Битнером да обе оцене треба давати потпуно независно, ако желимо бити праведни нрема ученицима и њиховим родитељима. Затим наводи једно место у „упуствима" у коме се каже, да ученик може имати само онда одлику, ако је безпрекорног владања. Под безпрекорним владањем разумеју скоро сви наставници оцене „похвално" или „задовољавајуће". Међутим у „упуствима" се каже, да се иод беспрекорним владањем има разумети оцена „бар достатна". Ова оцена изражава већ неки ирекор и такав ђак не може служити на углед осталим ђацииа, т. ј. он не може имати одлику. Писац изражава жељу, да се поменуто место у „упу! ствима" изменн, што ће задовољити све учитеље средI њих школа. — Под насловом „ХЈћег (Пе егз1е 81горће

84