Prosvetni glasnik

НАТКА II НАСТЛВЛ

89

читавим стоиалама на земљи. Како се ово такође не да постићн, то треба под ноге метнути клупицу. Нри иисању треба да је хартија мало у косо арема срсдинн ирсију. При чптању и учењу столица треба да је мадо измакнута, тело натраг забачено, а књига да се чврсто дрлги с обема рукама у косом правцу, или још боље, да се на коси наслон ностами"' Наставници назе на часовима на вентилацију, како ученици седе, како држе књиге (књиге се при читању држе косо, пза њих се стављају књиге, које пх у том положају друке). Зпли се почињу часовп у осам и ио, ади ако ни тада није дово.вно светдо, не ггише се п не чита се, но се држе усмена нредавања, док се не расвет.ш. На тај начин не само да се штеде очи, но се помаже п развићу сдуха, што је нарочито за језнке од велике користи. Ученнцп се навикавају, да разумеју што им се говори или чита, а да не гледају у слова. Свакп.је разредни старешина дужан, да води | бригу о хигнјенскнм односнма свога разреда. У том се смеру иочетком свакога семеетра понуњује контролна листа (Соп1гоШ8(;е иђег сИе ћу§1сш8сћеп УегћаИпЈазе), која се чешће ревидује и у коју се свака промеиа у току семестра записује. Та контродна листа има ове рубрике: име ученика, годнне, домаћи рад [овде се заиисује кодпко му треба времена дневно, да код куће посвршава шкодске послове], ириватни часови, како седи код куће, кодико и кад спава, да ди се купа, да ди се тедесно веџба, да ди трчи по деду, какав му је сдух, какав внд, какво је опште стање здравља, примедбе о осветљењу, тедесном веџбању итд. код куће. Већ од вшие година испитује Др. Фосијус , директор универзитетске очне клинике, сваке године е ведиким трудом и веома пажљиво очи у ученика гисенске гимназије. 0 свакој се промени води тачан рачун. Као нгго је већ поменуто, стање вида је у овој шкоди ванредно повољно, чему без сумње и ово уређење много доприносп. Стадно се, без ведике потребе, нико не ослобађа од гимнастнке. Ако се н ослободи, не иде за то време кући, но остаје са својим друговима и посматра њихов рад. Овим се доскаче томе, да ученици без велике потребе не траже, да се од гпмнастике ослободе. Поред гимнастике приређују се п нгре п месечне шетње. Свакога месеца сваки разред чиии са разредним старешином иди другим којим наставником већи издет, којн често сдужи и као помоћно срество и за наставу. Ако је циљ из-

дета удаљен, иде се и жедезницом, али се увек нази, да се учаници и доста крећу. Да ученици умним радом не буду преоптерећени, о том се побринуо већ и мннистарски распис од 23. Фебруара 1883. Тим јс расписом овако одређена мера за домаћи рад: Разред Иросечно доба учениково Трајаае рада Припремна пола часа до 40 минута шкода 6—9 год. дневно, или 3—4 часа недељно. VI н V 9—11 „ 1 час дневно иди 6 часова недељно. IVII П III 11—13- „ 2 часа дневно иди 12 часова недељно. 0III и IIII 13—15 „ два и по часа дневно иди 15 часова недељно. 011.1ЈI и 0 I 15—18 „ три часа дневно иди 18 часова, недељно. За одређивање ове мере узет је у обзнр ученнк средње даровитости. Нарочито се нагдашује, да се овом нормом одређује највећа мера, која се никако не сме прекорачити, на против, препоручује се, да се по могућству и смањи, а особито за више разреде. Недеља нпје узета у рачуц, она треба да је сасвим сдободна од свакога шкодског рада. Исто тако и дани одређени за просдаве п свечаности. Одређена дневна мера вреди према гоме само за шкодски дан. Од пре за по иодне истога дана не сме се ништа задаиати. Ученике треба упућиватп, да своје шкодске посдове не врше у часове између наставе од пре и после подне, као ни у часу нре наставе п посде наставе, а исто тако да не раде ни посде 10 часова у вече, иошто је по здравље шкодљиво. За време шкодских одмора треба мадо задавати, да би ученици за време одмора имади у пуној мери времена за окрепљење. За време божитњега и тројичнога одмора не смеју се у онште никакви задаци задавати. (НАСТАПИЋЕ СК)