Prosvetni glasnik

90

РАЗВИТАК ДЕЧЈЕГ УМА — П. Каптерев (превод с руског) (свршетак) п. Прибдижавање типа дечјег ума к типу ума одраслих не означава ириближавање неком савршенству. Умови одраелих јесу једнострани, јаки у једном, ма коме било правцу, а слаби у осталим правцима и особинама; тешко ће се наћи такав ум. који ће бити колико толико нормалан, разностран; о свестраности не може се ни говорити. Узрок овој појави ваља тражитн у иехармоничности ■ људске природе. Наш је организам врло сложен: он је састављен из многих органских система, а ови по својој снази опет нису једнаки. Већином бива, да се међу органима налазе неки јачи а неки слабији, те нам организам никад сам собом не преставља иеку хармоничну творевину. Средина у којој човек живн не даје му утиске свих врста, него најчешће дела на неке извесне органе, који се услед тога делања и развију више од осталих те почну господарити. Човек, и без воље, живи већином под утицајем једне категорије органа, само неким странама свога бића, а остале остају или недирнуте или се мало развијају. Исто тако се и дечји ум јавља једностран. У првом делу ове расправе описано развиће дечјег ума показује, да се главне епохе у његовој историји карактеришу владавином једног или другог чулног органа или умних процеса, који постају прерадом добијеног материјала радњом разних чулних органа. Кад се која епоха завриш, онда ум даље не остаје нормалан, по ипак једностран, с том разлнком, што ова једностраност ни.је привремена, но стална особина ума, која се од других особина сама издваја својом јачином. Извори једностраности дечјег ума они су исти који су узроди најглавнијих епоха у развићу ума, тј. преовлађивање упечатака ма кога чулпог органа или умиог процеса. На реду је, да опишемо редом најглавније епохе у развићу дечјег ума. 1 Ум у коме преовлађују утисци чула вида. Ако деца у опште нмају наклоности ка конкретном, Фигурном мишљењу, онда ће и наклоност према преставама вида бити врло велнка, јер вид садржи у себи — у својој радњи — два осећаја: гледање п нппање. У овој епоси дечјег ума можемо разликовати два правца у његовом раду : један можемо назвати правцем аредметних ликова а други правцем тииографских ликова.

Ирви правац се карактерише сабирањем предметних ликова помоћу чула вида и сталним користовањем таквпх ликова. Сви велики природњаци: ботаничари, зоолози, минералози, Физичари, хемичари, — који су још у детињству показали ове способности имали су ум развијеп у првом правцу. Деца са оваквим умом воле много да сабирају биљке, шкољке, лептирове и да од њих граде читаве збирке; њих је тешко двојити од природе, они су готови све да забораве и на жртву да принесу своме милом занимању. Такав је бпо Лине, који је још у детињству имао страст да негује, испитује и сабира биљке. Највеће му је задовољство било да шета по нољу, да тражи ретке биљке, да уређује башту, и да у њој пегује особите биљке. Његов ум бејаше препун ликова од разних биљака, те за друга знања није остало довољно места. Особито му је тешко ишло изучавање латинског језика: због слабог уснеха из овог предмета умало што није оглашен за глупука п изгнан из школе. Латински му и доцније не нђаше у главу, с тога није умео правилно иисати на томе језику. 11а и нове језике није умео нпти је могао темељно изучити; неколико година је провео у Холандији, али језик те земље ннје могао добро научпти. Међу тим, његов ум бно је огроман; он је у се могао сместити грдну количину предметних ликова. Свн велики живописцн, у колико су оии своје способности у детињству показали, ирипадали су такође групи умова који су лако схватали предметне ликове. Облике предмета, њихове боје, људска тела и нарочите покрете н положаје, мимику, осећања и страсти, типове лица, одело, — све то живописци схвате до ситница; у своме уму имају они читава сложишта таквих опажања. Вештак, живописац, још од раног детињства почпње сабирати, ма и несвесно, читаво благо вндпих упечатака ; природне слике, у свој својој свежини, дубоко се урезују у његову свест још у време првобитног њиховог груиисања у свести, те доцније одређују даљи развитак ума. Тако о Рафаилу се ноуздано зна, да су врло рани дечји утисци вида утицали на њега; то су били: херцегов двор и замак, игранке и весеља, богатство у бојама неба, околине, велики и лен изглед околине једпог града, који доминираше том околином. РаФаило још као дечак иратно свог оца по оближњим градовима и манастирима, где је овај послом одлазио. За време ових путовања дечко је имао нрилике ие само да види многе ствари, но и да на самом месту дозна многа Фантастичка предања, на којима се огледао колорит чудноватог неба богате јужне природе.