Prosvetni glasnik

66

РАДЊА ГЛАВНОГА

деобу о анђелима оетавити на славенском језику, или је бар боље превести. На стр. 23. велн се: „На св. Престолу свагда мора бити још и крст и св. Јеванђеље. Крст као оруђе. на коме је свршена бсзкрвна, пскушггелна жртва..." Стр. 25. в,: „КлањајуКи се и де.швајућп крст освећени крвљу Христовом, треба да имамо свагда на уму оно, што се свршило на крсту, тј. крвну жртву — самог Богочовека, распетог и умрлог". Стр. 423 ....„У Еванђељу чпта се, како су на суду код Нплата осудили и иредали Христа на страдања и смрт, о Његовој смрти и скидању тела с крста..." Горња иогрешка да је на крсту свршена безкрвна жртва, повукла је ппсца у контрадикцпје себн. На стр. 289—290. говорп се о тајнп јелеосвећења: ...„Ово помазивање бпва над ошш честима тела, преко којпх се најлакше образује грех у души човечијој : чело (сасуд мисли) образи (чувари лепоте) ноздрве (орган мириса), уста (пут за речи и оргаи укуса), ирси (сместиште осећаја и жеља), руке (учаснице у многим ДухОВНИМ делима, на цр, у глобљењу, крађи. убиству, писменој клеветп, неправди ити.)"! — Чија ли су то таква „духовна дела", добро бп било знати. Ако ове две последње иогрешке нису омашка иера, које казују, да писац није обраћао довољну пажљу, коју свако научно дело захтева, ја онда не знам шта је.

Нма доста и понављања у овом делу, било истим речима, било у разним варијацијама. Стр. 18: „У Налестини на Јелеонској гори, код Дуба мавријског, на Јордану и још неким местима бива покретни иресто, јер на тим местима нема сталне цркве него се служи нод ведрим небом". Стр. 95. примед. под 1,: „У Палестини служе цод ведрим небом: на Јордану, на Јелеонској гори нод Дубом: мавријским и још неким местима". На стр. 100. под 1, п на стр. 166. под 2, нонавља се скоро једно исто. Стр. 140. под 2,: „Грци у Палестини употребљавају и бело вино". Стр. 262. под 3, ....„А у Палестини и Грка служе на белом внну већином". Стр. 327. „Миропомазање наших владалаца, свршавало се обично у саборној београдској цркви, а наши стари цареви и краљеви миропомазивали су се и крунисали у манастиру Жичи". „Од ослобођења, црво миропомазање наших владаоца у Жичи, било је свршено 20. јуна 1889 г. над Краљем Александром Обреновићем". Стр. 329. „Миропомазање наших владаоца (мало пре рече владалаца) од ослобођења до 20. јуна 1889. год. свршавало се свагда у саборној београдској цркви. Круинсање нашнх старпх краљева и царева, иочев од св. Стевана Симона-Првовенчаног до иронасти на Косову, свршавало се свагда у манастиру Жичи". Стр. 418. под 4): „Види УмоЈеније ногу на стр. 334. и на крају додатак : Опис великоиосних и васкршњих свечаности у Јерусалиму". Стр. 422. под 3) то исто. Стр. 424.) под 1) с неким малим пред-додатком опет то. Стр. 425. под 4) у главноме, опет то. Стр. 432. под 5) опет упућује на „огшс великоиоених и васкршњих евечаности у Јерусалиму". Има још доста понављања, нарочито у одељцима. који имају јаче везе међу собом. Нпр. у одељку: „Главни чинови" (свештенства) стр. 60. говори се :

„Епископ не само што има право да сва таинства и свештенорадње верујућима свршава, него још има право и власт да другима — свештеницима — преподаје власт, да могу сва таинства, осем тајне свештенства, и све свештенорадње, осем освећења мира, цркве и антиминса, верујућима свршаватп" (стр. 61.). — У одељку, „Тајна свештенства", које почиње на стр. 269, каже се: (стр. 270.) : „.... Свештеник, по благослову архијереја, свршава све тајне и свештенорадње, осем рукополагања, освећења мира, ирестола — цркве и антиминса; а архијереј, не само да свршава. све тајне и свештенорадње, него још има власт, да рукополагањем својим преда и другоме благодетни дар, да могу свршавати св. тајне п остале свештенорадње". Сличних прпмера ионављања има још доста.

Језик и стил. Рекао сам нанред, требало је језик и стил у овом делу да''буду бољи. Стр. 6. вели се, св. Лукијан „сам се пречестио и иречестио и друге који су билн с њиме у тамници". На другим местима (стр. 263.) каже : Тајном св. причешћгГ... иричешКују се: а) младенци...." Стр. 265.: „На цревелику жалост, односно немарности наших свештеника, код нас има случајева, где се Турци — турски цигани — иричешКују"... Стр. 8. 28. 412... „представља" ; стр. 9. 46. 53, 87 итд., кад се „иреставља". Стр. 14. 46. (примед.) 418... каже се: „хљеб", „хљебова" ; стр. 46. 400—1... „хлеб", „хлебова"; стр. 46 и 368. „лебова", „лебац".... Стр 145. „честице"; с. 202 206. „частице". Стр. 247. „кршћавање"; с. 257. „крштавање". Стр. 345. „Монашество" ; с. 346. „монашство". 436 и 437. „Маслична (гора) и „маслинска". Стр. 439. „Характер" ,; 442; „карактер". Стр. 468. отликује; с 483. „одликује".. Стр. 97—98. „појача" ; с. 111. под 1) „певачи". Стр. 292. „циљ" ; с. 338. „цељ". Стр. 45. „веселенски" ; с. 458. „васељенски". Стр. 50. „службеник" ; с. 204. 379. „служебник." Стр. 291. „ И иомазаху уљем многе болеснике и исцељиваху их. Стр. 309. „По сведоџби старих, грчких рукоиисних чиновника, ипођаконе су некад посвећивали у ђаконику близу стола"... Стр. 476. помиње се „Антим еп. аергаменски'".. Мислим да је пергамски. Стр. 37. „... архијереј... иримајући целивање у плећа своја од служећих свештеника..." Мислим, свештеници „целивају" архијереја у рамена. Стр. 70. „И ако, патријарх, митроиолит, архијеиискои и епископ, имају особита права; али опет у својој енархији, ништа није већи од епископа". — Знам, патријарх, митрополит, архиепископ... у степену свештенства нису већи од епископа, али сумњам, да се то хтело рећи. Стр. 83. Вели се (код нас):... велике недеље разделе Јеванђеље на неколико свештеника, који се Џозабијају у олтару, ио ћошковима, и тајно читају..." Стр. 86. „Боље ти је, и мање ћеш греха имати ако лепо очиташ један део, него све, а као иреко бундева н само мрмљајући као што се уобичајило". Стр. 165. говори се о кађењу у црквп : „... требало би, да ђакони н свештеници, пазе, да не лупају кадионицом ирапорцима на кадионици, да заглушују читање, и да се не размлатају при кађењу, као што је уобичајено, јер тиме страшно одвраћају пажњу слушалаца од читања." Стр. 172 казне се, требало би истеривати из