Prosvetni glasnik

324

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

им и директор бити увек предусретљив и спрам њих иоверљив, чувати њихов углед код грађаиства и ученика и према потреби својим ауторитетом, саветом и делом сваком наставнику у служби прискочити у помоћ. На административне послове, што не улазе у службени рад наставников, не сме директор звати наставника. IV. Давање одсуства. 27. Наставник може велики одмор провести, где му је воља, ако се претходно јавп директору. Директор може добити одобрење за одсуство од надлежне школске власти, ако докаже, да ће се хитни иословп тачно извршити. 28. За време школског рада може се паставнпк удалити из места, у ком ради, онда, кад се тим одсуством ремети рад у школи, само ако му за то да дозволу надлежна власт и то кад јој паставник поднесе важне разлоге за одсуство. Одсуство за осам дана тражи се од днректора, којц може по свом нахођењу то одсуство одобритн или не одобрити и у првом случају има се постарати за замењивање: ако директор не налази, да \в оправдано дати ком наставнику одсуство из наведенпх разлога иаставник ваља да међу друговима пађе заменика и да то саолшти директору. Више од осам дана а закључно до месед дана одсуства може дати земаљски школскн савет, а министарство даје одсуство дуже од месец дана; у оба случаја упућује се молба за одсуство преко днректора дотичном надлештву. Ако испитна комисија позове на клаусуру и на усмени нспит којег наставника, даје му директор потребно одсуство, што не мора учинити, ако наступе какве несавладљи^е сметње. 29. Убог болести може наставник добнти једногодишње одсуство; ако иема разлога за стално пенсионисање, болесни наставник после једногодишњег одсуства ставља се привремено у пенсију. 30. Који је наставник три године био привремено пенсионисан, има се стално пенсионнсати. У године службе рачуна се и оно време, за које је наставник био привремено пензионисан; то исто бива и кад се такав наставник врати у службу. 31. Наставнпк, ком је дато одсуство ради усавршавања, задржава сва своја права. 32. Директор пази, да се одобрено одсуство не прекорачи. V. Нарочити проииси за исиитане суилентс. 33. Супленти се постављају, кад настане каква прелазна потреба (одсуство, болест, отварање паралелннх разреда). Сва привремена места постају стална, ако су се морала нет година узастопце суилептпма попуњавати. 34. Сваки испитаии кандидат кад издржи своју пробну годину уводи се по свом захтеву у званичнп списак суплената, што га води земаљска школска власт, п води се све дотле, док не буде произведен за редовног проФесова. 35. Супленти се постављају према годинама, кад је који свршио и почео служити. 36. Суплентска места, за која се раније може знати, да ће бити потребна, имају се на време нопунити. 37. Суплент се може премештати према потреби службе. 38. Кад суплент добије место, има то јавитн оној школској Власти, која га у свом званичном списку води. 39. Сваки семестар и сваки део семестра дужи од шест недеља, у ком је супленат имао бар миннмум часова, рачуна се супленту као пола године за пенсионисање. 40. Од суплентских година службе имају се бар три године рачунати у године прописане за периодску повишицу. 41. У године службе рачуна се и оно време, за које супленат ради у неколико завода, државнпх у исти мах. 42. Оно време, за које сунленат без своје кривице не будо нмао посла у државном заводу, не сматра се као прекид службовања, а половина тога времена рачуна се у пенсију. 43. Суиленту се, ако је могућно, да.је потнуни број недељнпх часова и нрима за то одређену плату. Ако има мање часова, нрима нлату по нарочнтим нрописима, али му се не може одредити мања нлата од оне, која је одређена за половину минимума. 44. Ако супленат без своје кривнце пе можо да добије службу за извесно време нпти другу какву плату, има права да му се унанред у месечним ратама издаје годишње 200 1'1. на име чекања. 45. После нет година добија сунленат још 200 на име чекања. 46. Супленат има у случају болести иста ирава што их има и проФесор. 47. Супленат којн пма бар минимум часова врнш све дужности, које вршн и редовнн нроФесор ; иначе му не треба давати много другог посла. 48. Сваком сунленту с мањим од пронисаног броја часова троба допустити, да се може више од редовног проФесора бавитн приватним пословима. 49. Ако супленат после четворогодишње службе због болести постане неснособан за службу има права на годишњу помоћ од 400 11. VI. Дисциилинарна власт над наставницима. 50. Дисцинлинарна се власт над наставницима врши према нарочитом закону; у дисциилииарном суду увек морају бити пунонравни чланови два ироФесора средњих школа. 6. Белешке. а. Извсштај о VI збору аустријског друштва „МИ1е1зсћи1е" (12. 13. 14. априла 1897.) Првог дана отпочета је дебата о првој тачки дневног реда: „да се и пробна годииа иренесе у четврту годину философског учења." Носле разложне беседе известпоца директора А. Барана, отвори се дебата, у којој су учествовали и ноборници горње тезе и њенн протпвницп, којн су иредлагали да остане пробна година по старом (но свршеним наукама великошколским), Коначна одлука по овој ствари одгођена је, док се не саслуша реФераг о реФорми ироФесорског исипта, што је у вези с горњим питањем. Истога дана ио подне држате су седннце појединих секција. У секцији за неговање тела и за школску хигијену реФерисао је директор Др. Г. Хергел о нитању