Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД

„шта се може постићи на лољу тедесног образовања иаше средњошколско омладине." У секднји за историју раснрављао је нроФесор Др. Л. Зингер „о политичком и нривредном образовању, што га има да врши средња школа." У јестаственичкој секцији расправљао је школски саветиик Др. К. Швипел питање „о минералогији као наставном предмету у нижим разредима средњџх школа." У филолошкој секцији предавао је проФесор Др. Иеркман „о подравци основне наставе латиновог језика." Другог дана пре подне после цредавања у историјско-географској секцији и у секцији за нриродне науке отворена је друга зборска седница, у којој је нроФ. Др. Ролагаек реФерисао ,,о реФорми проФесорског испита за проФесорске кандидате средњих школа." Иосле свестране дискусије по овом питању донета је ресолуција „збор се прндружује акцији, коју је отпочела стручна испитна комнспја и која на то иде, да проФесорски испит буде простији." С тим у вези донета је и ова резолуција. „Збор жели, да се саслушају н иредставннци средњпх гакола пре ного што се заведу нови прописи за проФесорске испите." Затим је поводом реФерата о пробној години, о ком се на збору говорило првог дана [усвојена резолуција „збор прима на знање излагање директора Барани." Тај дан по подне држате су онет седнице у појединим секцијама. У Филологако-историјској сокцији ре®ерисао је ироФ. Др. Ренер о раду комисије, изабране на прошлогодигањем збору ради тога, да проучи питање : како ваља у школи употребити нумисматику; иосле тога је проФ. Др. Бекер предавао „о употреби извора у настави исторцје" и најзад је ироФ. Др. Ханс Гучер говорио о штиву из Тацита и о отачаственици. У философској секцијн дрво је дроФесор Др. ХеФер расправљао литање: какав положај треба да заузме настава лсихологнје у средњој школи и педагогака психологија према захтевима модерне психологије мозга? а затим је лроФесор Др. Ст. Витасек расправљао „о значају психологаких огледа у гаколи." У секцијц за реалке лрво јо реФерисао проФесор Ј. Хелер „о подједнаким називима у нацртној геометрији," а затим проФесор РудолФ Бек „о оскудици у наставницима слободноручног цртања у средњим гаколама и о томе, како да се томе доскочи." У секцијд за ириродне науке иредавао је про®есор Глезер „о неким новијим физичким огледима, а у вече је држао лредавање ироФесор Др. ХеФер „о ноким новијим училима за предавање астрономије." Трећег дана после содницо Филологаке секције, у којој је проФесор Др. Франк дредавао „о грчкнм божанским идеалима у настави, носле седнице историјеке секције, у којој је Директор Др. Г. Јурић дредавао „о инструкцијама за иродавање географије с иогледом на досадашњу методу уџбоника," и носле соднице јестаственичке секције, у којој је гаколски саветник Др. К. Швипел прсдавао „о индуктивпом постуику при предавању геологије у средњој школи" отпочета је трећа зборска седница. Ту је после ирсдавања ироФесора Др. Пдча „о принцдпима механике по Хајнриху Херцу, отпочео према утврђеном дневном реду претрес о службеној прагматици (правнлнику), о којем смо изнели главне тачке на другом месту овог извегатаја; после живе дебате

листова 325

примљена јо резолуција: шести збор бира комисију, која има да на основу цоднетих реФерата а с обзнром на умесне наиомене у добати нзради службену нрагматику, која» ће се гатампати у другатвеном органу и после споразума с пододборима предати внсокој влади с молбом, да ту прагматику иоднесе као законскн предлог скупштини. Затим долази потпун нацрт наставног плана гимнастике у средњим школама и књнжевни нреглед о најновнјиш појавама у гаколској књнжевности, Ж.

1|е11грго1)еп шк! Iјећ г§ап§е аиз <1ег Ргах1з Лег вушпабЈеп шн1 Неа18сћи1еп. Рго1". Бг. \ V. ЈЛ-гез шк1 РгоЈ. 1)г. 11. Мепде НеЏ 54. Види : . П]К)св. Рласник," о. г. У овој другој свесци за ову школску годину има гаост расирава — лекција. У првој расправи наставља други уредник Р. Менге из лрогало свеске питање: о јединетву наетаве у вишим (средњим) школама. 1. Прва погодба за једнолико васиитање учеиика је та, да се сами наставници једног завода слажу у важиим погледима на свет; којн су то важни погледи на свет споменуто је у нрогалој свесци (врлине у опгате, побожност, љубав к отаџбини, врлине другатвене). Сам задатак средњих гакола није тако прост, као гато изгледа. Још у почетку овога века (1809.) казао је Хербарт, да су гимназије заводи за иоучавапе и васаитсте; у њима морамо да трпимо спајање хетерогених (разних) елемената. Ако ногледамо на задатак, данагањих гимназија, видећемо, да ни данас није у томо погледу боље. С тога не треба наставнпци да иретоРУЈУ У својим захтевима од ученика; тизге (ако се више тражи) се на испиту иарадира, али то се обично постизава тиме, што се ученичко иамћење нреко мере замара; међутим школа треба више да пази на буђење и неговање' душевне снаге, него на скупљање (нагомнлавање) зиања у појодпностима. Душевна зрелост не одређујо се збиром оног, што се научило, него стспеном, до којег смо неко градиво савладали. — 2. Прп избору наставног градива треба у првом реду да се руководимо оном образовном снагом, која може да се добије из научног градива. Целокупно, изабрано градиво треба да стоји у блнжој или даљој вези. Васиитну садржину треба једнолико организоватн; ова организација не зависи само од избора, него и одрасиореда градива; организам настаје, пошто сваки комад заузме своје одређоно место. У овоме је слабост средњих школа. — 3. Наставно градиво не може у гпмназији да се организује нрема културним ступњевима, као што то може у основним школама; али ииак иоделу наставиог градива треба удосити ирема исихологаким разлозима; целнну наставног градива најбоље је поделио X. Шилер у својој гимназији. Тако кад је у једном предмоту реч о иоштењу, онда се то пигање расправља и у другим иредметнма и то онако, како се у тим предметима о томе говори; све то доведс се у везу; тако исто треба радити, кад је реч о верности. — 4. Данашњи богати (разноврсни) наставни нланови растројавају снагу уч,еничку; али томс со може на лут статн самом наставом; за то дају лен прнмер школе, удегаене по ФранкФуртском плану (у овим школама даје се вигае часова матерњом језику, а учење