Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

564

5. Шкода ручног рада мушкараца. 150 6. Дечјих школа 306 7. Окружних и шнпих школа 67 Свега 7049. БроЈ деце за школовање било је 238.184; од тога броја: Обучавало се у нар. школама 97,21°/ 0 Обучавало се ван школа 2,04°,' о Нигде се није учило 0,-5 о / о

У покретним школама учило се 6% од оних који су похађали народну игколу. Тај проценат ностепено опада, као што се то види из следећег ирегледа: Нроценат деце, обучаване у покретним школама: 1837.-1840 год. 91,з 1861. „ 83,1 1861. „ 50 1875. „ 16 1880. „ ' 10 1885. „ 7 Разреда било је 11.187. У сваки разред долазило је по 26 ученика. Учитеља те године било је 3478, учитељица 429. Од њих положили су прописани испит 3369 учитеља п 403 учитељице. На сваког учитеља долазило је по 61 ученнк. Пронуштених дана долазило је просечно по 6 на учеиика. , Расход сеоских општина на школе види се из овога прегледа: Год. Држ. субвенц. Расход општ. Свега. На сваког учен. 1880. 942.212 кр. 2,490.817 кр. 3,439.029 11 кр. 1885. 865.447 » 2,242.783 » 3,108.230 14 ,5 » 1890. 879.916 » 2,933.469 » 2,913.385 14 ,5 » У градовима 1890. било је 75.914 деце школскога доба. Она су по разнпм школама била овако

нроцентуално распоређена: ,, У нар. У засеб- У сред. Код Нигдесенишколама. ним школ. учев. вавод. куће. је учило 1880. 69 ,6 4 ,5 23 ,9 1,о 1о 1885. 71 ,8 4.1 22;* 0 ,9 0 ,8 1890. 74 ,8 3 ,5 20,о 0 ,9 0 ,8 Као што се и из овог ирегледа види, број

деце у народним школама поступно расте на рачун оних који се уче у засебнпм школама, код куће и у средњим учевним заводима (гимназијама). То се објашњава понравком народних школа и тиме, што је већ у неким градовима народна школа ступила у везу са средњом. Као што ћемо ниже видети, ова веза доцније бивала је све тешња. У овој 1890. години било је у градским школама 1660 разреда. На сваки разред долази по 34 ученпка. Број радних дана на једног ученика из-

носи 250. Учитељски персонал састављен од 1520 лица, од којих су готоно 65% учитељице. Издаци градова на народно образовање износе 1,924,435 круна. Сем тога и држава је на ту сврху давала од евојах средстава 140.347 круна. Шкодовање једног ученика стаје 44 круне годишње. Укупна сума расхода на народпе школе (не рачунајући ту семинарије окружне, вечерње и више школе) 1890. године износила је 6,609.444 круне, од којих 1926.211 круна дала је држава. Сав државни расход те године у Норвешкој износио је 54.680.000 круна, од којих на цркве и народно образовање утрошено је 6,038.565 круна, а на војску утрошено 11,594.050 круна. Становнишгво у Норвешкој 1890. год. износило је 1,988.614. душа, а територија је имала те године 325.285 к». км. Мерило образовања, то јест нроцентуални однос ђака нрема укуином броју становника износи 15 ,6 Једна сеоска школа долази на 461 кв. км., а ако се изоставе оне насељене провинције, онда долази на 26,7 кв. км. Број нисмених може донекле нослужити као релативно мерило културе разних држава. Подаци такви, наравно, не могу претендовати на особиту тачност, услед чега су они врло разнолики. Ми ћемо овде изнети цифре које показују проценат неписмених у разним државама. Ове су циФре узете из два извора: геограФСкостатистисгичког атласа Гикмана, и података поднесеиих Вашингтонском бироу народног образовања на светској изложби у Чикагу 1893. године. „ 1Л По Вишингтбнском 1 икману бироу нар _ образов

Шведска • •

• 0,6

0 ,4

Норвешка • •

• 0 ,8

О .з

Данска • • •

• 0 ,8

0 ,5

Швајцарска •

• 0 ,9

0 ,5

Германија • •

• и

—

Нруска • • •

0,6

Саксонска •

• —

0 ,2

Биртемберг •

• —

0,2

Баварска • •

• —

0 ,4

Енглеска • •

• 14,о

9 ,0

Аустрија • •

• 27,о

23,в

Француска •

• 32,о

9 ,5

Италија • • •

• 46;о

—

Шпанија • •

• 52,о

—

Русија • • •

• 80,о

—

С руског превео 'Б. С. К « ј и ћ УЧИТЕЉ.