Prosvetni glasnik

наука и

ске среће што долази од делања у породици. Умног појма о свом правом позиву стпче млада девојка само у заједничком животу с матером. Коме пре пего жени намењена је љубав, милосрђе н саучашће, трпљење и патња, утеха, помоћ. унрављање, измиривање, учашће у свима заједничким интересима породичним? Тешко народу који се не може подичити таквнм делањем и то врсноћом својих жена. Тешко женама које свој позик не испуњавају као матере, кћерп, жене или сестре! Тежишна тачка женског васпитања једино је, дакле, у развијању њене ираве ирироде, еш§ тееЉНсћез, што ће рећи лична и искрена оданост и најмањим дужностима у породици, што је само други облик нарааственог осеКања. ЋЧрНсћег ШрћеН геМе. А шта се данас разумева под жепином наравственошћу, слика писац врло песимистичним бојама. Ни побожности, ни чистоте душевне, ни љубави породичности итд. (Критика и оговарање, на пример, иду у оделу пикантерије и духовитости. Међу младим девојкама из најбољих друштвених кругова разговор се зачињава свнм врстама двосмислености, девојка допушта себи да буде мало „е^шл т одие"; а (1е1ш-л-1ег§еи1лш се увлачи пустошећи). Осим свега, писац опет жали на штетан утицај галског духа на немачки друштвени л;ивот. Кодекс за друштвено ионашање трпи све сумњиве личности и све дволичне појаве, само ако њега не вређају. По свом друштвеном иоложају жена није помагачнца човекова, већ његов лукративни предмет. Тужбе на страх од брака и нежењаштво, па онда по све штетно огранпчавање саобраћаја мушког и жепског подмлатка сведоче такође, како данашње стање п положај жена има и сувише рђавих страна. Што се тиче родовног нодељивања, ту је и пансијонатско васиитање бескрајно криво, јер посредно увећава штетне последице тога подељивања. Разлажућн просто, како је корпсно зблпжавање и међусобно дружење врснпца н вршњака, пнсац прекорева оне матере и васпптачице, које се из сувишна страха п обзира повлаче испред дужности, да девојчици и девојци допусте дружење са вршњацима; док други део матера се и не плаши, да их још у млађим годинама дресира за удадбени трг и трку и лов на мужеве. Август Бебл, (у свом разглашеном делу 1)аа Ђ г еЉ ип(1 босгаИвтиз, с којим се и писац отворено не слаже), доста драстично исказује, да „жена никад нпје водила тако ватрену борбу за мужа као данас, и док жена гледа на брак као на неко свртилиште, муж гледа какву ће корист отуда имати. „И понавља познату истину, да су моралне везе данашњег брака врло слабе, и само принудношћу могу да се одрасе".

Етичка васпитна срества. У овом одељку писац одстуиа од учења неких модерних ФилосоФа. Моралне радње човекове долазе, а треба васпитањем омогућити их да долазе, из слободне воље, а не од пнстикта. Зарад практичног васпитања ваља знати, да се морална Философија и хришћанска етика покривају у свима спољашњим и практичним тачкама. Отуда, за неговање назора о животу и свету, за неговање моралних осећања, једна од најглавнијих тачака јесте она библијска о милосрђу и љубави ирема ближњима. То су уједно најнлеменитији облици моралне ФилосоФије, а ван сваке је сумње, да је љубав према ближњем данас развијенија него у ма ком досадашњем времену. Макс Нордау у Сотепсгопепеп Шдеп има сасвим друге нојмове о моралиости у опште. Прогрес општег социјалног стања захтева извесне жртве и уннштавања; један део људи мора убијати, бити убијен, убнјати се. Ту милосрђе, праштање и самосавлађпвање немају места. Само је у интересу човечјег рода, што неке људе несавладљива страст вуче пропасти. Индивидуалнн интереси такође ишчезавају. Моралну слободу нризнају различите филосоФСке школе као могућност, али се једиострано оцењује утицај духа и воље на природне склоности душе и тела. Оне не дају никакве позитивне заштите осеАајном животу. Хришћанство пак налаже, изазива, развија саучешће, милосрђе (сћап1аз), самопрегоревање, љубав ближњем. Хришћанска етика биће најздравије гледиште за морално васпитање, -за неговање појмова о добру и злу. Људи увек траже ндеал могућног моралног савршенства, и увек му теже. За данас је то Бог. Ко ће да га замени у будућности ? И напослетку, сме ли се данашњи женски подмладак васпитавати без смерања и на чисто религијска осећања? И најобразованији народи данас држе веру у Бога. А Христос је свакако моралан идеал, коме још до данас нема замене. Васпитавањем у хришћанском духу стварати искрене, уверене хришћанке, чија слободна осећања н карактер богат љубављу могу да излече дубоке моралне озледе у нашем времену. Пишчево је уверење, даље, да неговање те индивидуалне хришћанске вере у пансијоиату ни у школи нема успеха, какав може у породици да има. И баш за доба од 1-5—20. године прека је потреба, да девојче буде у родитељској кући. Уза све ово нодеено је, сетити се, од каквог је значаја по нас иеговање хрншћапских осећања у духу сриског православља. Тога ради треба управо рачунати на школско доба код оног дела нашег женског подмлатка, из којег добијамо учитељице