Prosvetni glasnik

372

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

најозбиљнија литер. дела могу да изазивају рђаве ипстикте, зар је поуздано, да читаоцу и без дектире доше мисли никад не долазе? Једна од најлошијих погодбених обмана (лажи) јесте, одрицати прпродну склоност сумњивим мислима, јер оне долазе и без икаква основа. — Похађање позоришта може да изазове осећај и мисли за чију одредбу је згодан израз „Кеб^егћапеп". Но то не значп, да ћерку не треба никад водитн у позориште. — Нарочитог значаја има орнаментика, као

врста распрострањеног немачког дилетантизма. Та врста може својом вредношћу за домаКу индустрију н да надмаши дилетантизам у музици. Тако и декоративна вештина. Ручне вештине су у помодним круговима врло уобичајене, п могу, по мало, прећп у праву потребу, и уједно задобити ону вредност, које су имале у ренесансу. За све те врсте рада имају Немци многа дела, журнале, албуме. () школама да и не говоримо. (СВРШИЋК СЕ)

ОЦЕНЕ И ПРНКАЗИ

Упуства за проучавање села у Србији и осталим српским земл.ама. Београд. Срп. Гграљ. Државна Штампарија. Ова упуства д-ра Ј. Цвијића већ су доживела 4 издања. Прво и друго је за Србију, треће је намењено нроучавању села у Босни и Херцеговини (прештамнано из Босанске Виле, 1898.), а четврто има наслов за проучавање села у Старој Србији п Маћедонији. Сва три ова издања нису проста прештампавања, него у нечем и измењена, нарочито што се тиче назива, према предеоном типу села, народном занимању итд. Унуствима је у главном овај садржај: I Положај села; II Тип села; III Кућа, двор и окућница ; IV Појате или станарннце, колнбе, пивнице; V Приче и тумачења о именима села, заселака и њихових крајева; VI Порекло становништва, ностанак села, помештање села, селишта, сашоравање; VII Занимање становништва. Уз значајне научне радове г. Стојана Новаковића о селу, сталежима и правним одпосима у старој српској држави, одговори на г. Цвијићева питања даће нам, збиља, савршену слику не само данашњих села, него и њихов постанак, а уз то још богату грађу за познавање политичко -историског развоја српске државе. Имао сам ирилику да разледам послате описе, и човек се многим и многим мора од срца зарадовати, јер се у њима исцрпно представља село, рад у селу, станови и природа околна. Неки су уз описе приложили и лепе цртеже, који се одмах могу употребити за штампу. У нричама о постанку села кипте митски мотиви; где је говор о ноднзању села и куће, сем аптроногеограФске важности ту се налазе многе црте демограФске, етнограФСке, за тим технички изрази итд.

Ма да је у нас због турске најезде наступило силно расељавање и напуштање старих села и свега непокретног имања, ипак се тип нових насеобина мање мењао него у средњој Јевропи, где се централистички прпнцип највише окомио баш на сеоске општине. Шта више под Турцима је непрестано срнско село било, у главном, аутономно, ма де су сељаци већином били беговске чиФчије. Села, за наших царева, била су у главном но равиицама, или у домашају планинском, а кад Турци земљу нотчишше, свет се разбеже у планине, што учени путници лепо потврђују у својим белешкама, на прпмер око цариградског пута већипом беше густа шума и ретко где мајушно село. Тек позно, кад се Турци мало смирише, и после од ослобођења, сиђоше пастири с планина у рапнице да им земљорадња постане главно занимање, отуда и потиче истинито народно иричање да је Шумадију населио Стари Влах (где се и сенички крај рачуна) и Херцеговина ; западну Србију већином Херцеговина и нешто Босна, а источну Србију Косово Поље, Знепоље и кумановски рударски крај! Ови побројани центри били су матица за садашњу Србију. У ГеограФском Заводу Велике Школе нспнсана је и сређена штампана грађа из споменика, из аустриских и харачких спискова, из службених пописа и указа у Српским Новинама, којим су мењана насеобпнска имена. За тим су исписана имена насеља из списаВуковпх, Милићевићевих итд. На првом месту позвати су г.г. свећеницн и учитељи да пошљу пзвештаје према питањима у Упуствима, јер су се онп најбоље саживели са сељацима и упознали с домаћим приликама. Кад се овај рад заврши, познавање српског народа толико ће одмаћи, да ће наука бити кадра