Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

531

оно у нашим школама пасторче, на које се нико не обзире. И сами ученици одмах осете како управне власти мало цене предмете, који нису „научни", а последица јс тога одмах и лабавост опште дисциплине у школи. У појединости нећу улазити, оне су и тако свакоме врло добро познате. Ну нарочито је велика невоља у нас, што многп учитељи цртања, па п осталнх вештина, сматрају ту своју дужност само као нешто споредно, а главно да им је рад, који ваи школе развијају. И тако им се рад у школи јавља увек у облику неке сметње, коју треба само што нре скинути с врата, да би се приступило ка главном. Отуда комбиновање разних разреда, и честа и дуга одсуства, да би се свршили неки приватни послови, а рад се у школи своди на раздавање прегледалица и њихово прецртавање, које се тако често врши недопуштеним срествима. Нема ту ни трага од односа, што се наставом у цртању тражи: на телима виђење вежбати, мисаоно прерадити што се видело, усмено то исказати и граФичкп приказатп. Настава у цртању, велн Шилер 1 ), оснива се потпунце па. оиажању, без тога нема никакве васпитне вредности, но само механичке. И тако се чини, као да је прегледалицама, која је у иас мало не свуда једино помоћно срество у настави, изречена смртиа пресуда. Пруски их наставпи планови сасвим избацују 2 ). Шилер међутим допушта употребу ирегледалице само у толико, у колико даје учепнку ирилике, да пореди слику на прегледалици са предметом и исправи погрешке на својој слици 3 ). 18. Певање. „Настава у певању обухвата теоре^ска и практична вежбања, која се увек у вези одржавају. Задатак је теоретским вежбањима, да ученике упознају са мелодијским, ритамским и динамнчннм односима тонова, са обичним обележавањем, нотама увежбају нх у предзнацпма и постигну довољну пзвежбаност у погађању. Задатак нрактичних вежбања су народне песме и хорови. За време мутирања ученици не смеју певати. Настава је у иевању по правилу облигатна. Ученик може бити ослобођен, ако нема гласа или слуха или из здравствених обзира". 4 ) ') В. 8сШ11ег, Н. (1. р. Р. Стр. 689. 2 ) В. БећгрШпе ип<1 Еећгаи^аћеп №■ сНе ћбћегеп 8ећи1еп иећз! Ег1аи1егии§еп ипЛ АибГићгип^аћезУттипееп. Вег1ш 1896. Стр. 65. 3 ) В. ЗсћгПег, Н. (1. р. Р. Стр. 692. 4 ) В. Већгр1ап 1иг сНе бушпазјеп. Стр. 13. — Бећгрии Јиг (11е Веа1§утпа81еп. Стр. 15.

19. Јеврејски језив. „ Јеврејски језик се предаје за будуће теологе од III. Ученици уче у два одељења. Одељење I (по правилу ученици из ГГ) учп облике н вежба се у иревођењу по којој хрестоматији. У одељењу II (по правилу ученицп из 01) довршује се граматика и читају се оригинални комади". 5 ) [У реалној се гимназији јеврејски је.зик не предаје, пошто ученици из тих завода немају ирава, да се упишу у теологијски Факултет.] 20. Еиглески језик. „Настава је у енглеском језнку Факултативна и отпочиње у Ш. Одредбе су у главном исте као и за Францускп језик". 6 ) [У реалној је гимназији енглески језик обавезан. За наставу тога предмета важе ове одредбе: „Ученици треба да науче најважнија нравила енглеске граматике и задобију богаство речи, којим ће лако моћи разумети прозна и поетска дела, погодна за лектиру у школи. Они треба да постигну неку меру увежбаности у усменој употреби језпка, као и способност, да не сувише тежак комад граматички правилно на енглески језик преведу и наиишу састав о лакшој, уско одређеној теми без грубих неправилности. Оин треба на.јзад да се унознају са неколико знаменитих дела енглеске књпжевпостн. Одредбе су за наставу у главном исто као и за фраицуски језик. У VII се пре свега увежбава изговор. Оснм тога се уче облици и најважнија правила из синтаксе. У VI се понавља градиво раиијих разреда, и граматична настава у главном довршује. За 1, где се лектира истиче, остају понављање граматике и најважнији синоними. За писмене радове вреде исте одредбе као и у Француском. У III се читају комади из вежбанке. Од ХЈП употребљава се хрестоматија, у којој морају бнти заступљени најважнији представници енглеске књижевности већим комадима. — Од почетка наставе уче се на изуст мање песме и прозни комади, који су претходно ученицима објашњени. За лектиру се везују на свима степенима говорна вежбања". 7 )] 21. Гимнастпка. „Гимнастици је задатак, да подесним телесним вежбањима унапређује здравље, снагу, окретност, као и срчаност, одлучност, издр5 ) В. Еећгр1аи Гиг сНе Сушиа81еп. Стр. 14. 6 ) В. Еећгрћт 1иг (Ие бутиазгеп. Стр. 14. 7 ) В. Еећгр1ап {иг сНе В,еа1§утпа81еп. Стр. 9.

68*