Prosvetni glasnik

НАУКА

жљивост, и развије смисао за ред п тачност. Уједно је задатак гимнастици, да појачано духовно напрезање изједначи". 1 ) У наставном се плану износе све врсте телеснога вежбања, што се у школи изводе. Полази се од вежбања у реду, па се прелази па слободна вежбања и игре. Осим тога ту је н трчање, борење, скакање, пузање, бацање итд. Код пузања се избегава пузање иа једној моци, иошто може бити узрок онанији, али се препоручује нузање на двема упоредним моткама. Напред је већ изнесено неколико напомена о гимнастици. Речено је такође, да већином разредне старешине предају гимнастику у Гисену. Ово је од велике кредности, не само по одржање дисциплине на часовима, но и с тога, што наставници имају нрилике, да и с друге стране упознају своје ученике, и то своје искуство у целокупној настави примене. 0 вредности саме гимнастике данас је сасвим излишно говорити, и ми сви морамо жалити, што тако важан нредмет, који је уједно и знаменито срество за образовање карактера, као што Шилер г ) вели, у нас постоји само на хартији.

Мисли о задаки и важности естетичког васпитања, с погдедом на историју васпитања и примену у васпитним школама од цј)оф . д-ра Стев. М. Окановића (наставак) III О оеећаљима у опште и о еететичким осећ.ањима на по ее Како се естетичко васпитање, као што се види из овог кратког нрегледа, састоји у развијању естетичког интереса, а како естетички интерес почива на уређеном неговању естетичких осећања, то се и целокупно естетичко васпитање може карактерисати као развијање естетичких осећања у служби онштег васнитног цнља, који напред изложисмо. Но пре но што се позабавимо намерним развијањем естетичких осећања (односно естетичког ин') В, 1,ећгр1ап Саг сНе Оутпааеп. Стр. 14. — Бећгр1ап №г сИе Ееа1§'утпа81еп. Стр. 15. 2 ) В. БсМПег, Н. (1. р. Г. Стр. 695.

тереса) у васпитању, потребно .је да се бар летпмпчно упознамо с ириродом осећања у опште, а естетичкога на по се. 1. Тешко је деФинисати осећања, ношто су то унутарњи (психички) доживљаји, који своју специФичну диФеренцију, за деФиницију тако потребну, имају у субјсктивности тих психичких дожнвљаја. Али тешкоћа лежи у томе, што су и сви осталн појави психичког живота субјективна реакцијанашо унутрашњости према утпсцима. С тога се осећања дефинишу као психичке појаве с нарочитим нагласком те субјективности, као најсубјективнијс психичке појаве. Вунт додаје уз то још и то, да је у осећањпма изражен њихов неиосрсдни одношај са субјектом, с нама самим, док је с елементима интелектуалног живота увек скопчана свест о њиховом одношају с предметима ван субјекта. 1 ) Главне разлике, ио којима се одликују осећања као елементи психичког живота од елемената интелектуалпих, тј. осећаја (односно њихових резидуа — представа) јесу ове: 1.) квалптети осећаја се ограничавају највећим разликама, а квалитети осећања пајвећим противностима ; тон, који је пријатан, и тон, који пишти јесу само квалитативио различни, а по осећању, које их прати, — то су нротивности; 2.) осећања специФичног а у исто време и простог квалитета не долазе само с простим елементнма интелектуалног живота, већ и као пратилац читавог преплета представа; акорд је састављен из више тонова, којп се квалитативно разликују, — осећање хармоније тога акорда пак није ресултанта осећања разних појединпх тонова, већ просто осећање; 3.) осећања представљају уједињену разнородност, која ,је у непрекидној вези и у којој постоје непрестани прелази, док су елементи интелектуалног живота одвојени у поједннпм њиховим системама без таквог одношаја, из чега се изводи закључак, да је постанак осећања једноставан; осећања се мешају и прелазе једно у друго : велико уживање постаје досадно — изазива неповољно осећање. 2 ) — С друге пак стране, од појава воље као свесне активности разликује се осећање тиме, што се јавља само као наше унутрашње расположење без изазивања каквих промена за отклањање узрока неновољних или стварање узрока повољних осећања. Ове су разлике нагнале психолога Ј. Ремке-а, да представљање назове предметном свести, осећање — свешћу о стању (на') ТУипсИ, ОтипсШав <1ег Рвусћо1о§1е, Г ј ВЈ 1896 стр. 43. 2 ) \Уипт, Оиет тамо. Стр. 39—42. 3 ) Ј. Мећтке, И^ећгћисћ <1ег а%. Р8усћо1о^1е. Натћиг§, 1894.