Prosvetni glasnik

наука и настава

533

шем), а вољу — узрочном свести (^е^еивШпгШсћез, гизШпсШсћез, ићгбасћПсћев Ие^из^ет). 3 ) Многи су мишљења, да се осећааа јављају као основ целокуипе психичке радљивости, као што ток какве реке на својој иовршини носи овакме или онакве ствари и нраве овакве или онакве облике. 1 ) Други пак иокушавају утврдити, да су осећања самостални елементи психичког живота ио ностању своме и да се само у вези с осталим чињеннцама тога живота нојављују. 2 ) Ипак за нас је од непобитне вредности емиирички добивена истина: да се осеКања увек јављају само у вези с осе&ајима и представама, дакле с чпњенпцама интелектуалног психичког жнвота и то како с поједнним елементима тако и с читавим преплетом. Па чак п сама витална осећања, која се јављају с виталним осећајима и која су тако наглашена, да се осећај норед осећања т. р. губи, не могу бити без икакве свести о самом осећају. 2. Многи психолози — а нарочито психолози Физиолошке школе — изводе ностаиак осећања из оне особине осећаја, коју називамо тон осепања дотичног осећаја. Но многи одбацују постанак осоћања из тона осећаја, тврдећи, да су тонови само свест о стању нашег тела, суистрата целокуине осећајпости, а никако права осећања, која се јављају као неиосредна свест о међусобном одношају представа. Тако нпр. изводи Ј. Наловски осећања у његовом делу „Жнвот осећања." 3 ) Ми ћемо доцније видети у колико ова теорија пма оправдања, а за сада вонстатујемо, да таква иротивност не постоји, али да је потпуно одвајање тона осећања код осећаја од осећања, која прате преплете представа противно карактеру осе^ања као психичке појаве. Откуда пак долази, да нам се извесни психички појави, извесне реакције нашег духа на утицаје спољашњег света јављају као пријатни или као непријатни? Поменути истраживалац на томе пољу А. Хорвиц критички пропраћа ове четири теорије, које покушавају да објасне ово питање. 1. Оно, што је корисно, тј. пгго помаже органнзам, скопчано је с пријатним осећањем: протшшост тога пак с иепријатним. Тако су учили Ђолф и Кант. МодиФикација те теорије, коју нам пружа Љце у својој „Медицинској психологији* (с. 233) гласи: „пријатност илн иепријатност почива па сагласности или противности надражаја с улсовима надраживања нерваног". 2. По другој теорији осећања ') Ноги-гсг, Апа1убе Дег ^иаНш^еп ОеШЛе, Ма§(1ећпг§, 1878. Стр. 2. 2 ) Но^Ипд, Раусћо1оЈре, Бе1р21§, 1893. Стр. 306—7. 3 ) КаиЊшзку, Паз 6еГић1в1е1)еп. 1862.

почивају па контрасту. Ову теорију заступају у повије доба Стиденрот и Вунт у својим „основима Фнзиолошке исихологије" (с. 456) и у толико је оправдан, у колнко је заиста тешко да се једап утисак при равномерној јачини одржи с једннм п истим тоном, већ се за њим противност осећа с више свежине, живости и пријатности. 3. С другом теорнјом је сродна трећа: ШоиенхауеровоХартманова, по којој је основ осећања и тежње какав недостатак. Ова теорија потпуно пориче самосталност позитивних (пријатних) осећања, редуцирајући их на просто одсуство непријатности. 4. Напослетку долази теорија, да осећања следују физиолошкој молекиларној равнотежи нерване супстанције, која је најближа оној Бенекиној теорији у његовоме „уџбенику исихологије" (с. 49, 167) по којој пријатан или непријатан иокрет осећања зависи од одмерености или неодмерености утпсака према испуњењу моћи осећања (но старијој психологији о душевним моћима). 1 ) — У свако.ј од ових теорија проналазн Хорвиц неправилности, алн ипак додаје, да свака под извесним условима садржп део истине, п све скупа у јединству нод извесном тачком гледишта' можда и целу истипу.' 2 ) Далеко би нас одвело, кад би смо се упусгили н ми овде у то испитивање. Ради потпуности износимо само резултате Хорвицова испитивања, којим је хтео да допуни оно истипите делове, воје нам пружају пом. четири теорије. Ти сурезултатп: 1.) за сваки осећајни оргаи, а и за оргапизам у опште постојн извесан иоложај равнотеже, око којега гравитирају наша осећања тако, да се удаљавање од истог осећа непријатно, приближавање пријатно: 2.) у опште се пе јављају осећања са стања, већ са промена, које се у супстрату дешавају; 3.) поменути иоложај равнотеже јесте релативан и лабилан и међу извесним границама променљив; н 4.) не постоји тачка ништице (нуле) ни за надражај, нити за осећање, пошто је све у непрестаној промени. 3 ) На нрви поглед види се из овог излагања, да су овде узета осећања у њиховој нримитивној нојави, а на физиолошкој основи, и то с иравом, јер се ради на истраживању иостанка осећања. Доцпије ћемо видети, како се из ових зачетака образују компликовавија осећања, као што су нлр. естетичка. Али и за објашњење постанка и најкомпликованијим осећања потребно је било да пођемо од ових елемената и да онда покушамо, да из тога изведемо наше оиште иогледе на осеЛапа. ') Логгогсг, Апа1у8е <1ег диаНШдуеп С.е1ић]е. Ма§<1ећигЈЈ, 1878. Стр. 32. 2 ) Опет тамо, стр. 39. 3 ) Погшгсг, Опет тамо, стр. 43.