Prosvetni glasnik

РАДН.А

ГЛАВНОГА ИРОСВЕТНОГА

да молба, г. М. Иванићн засдужује призрења и да је треба уважити. IV Прочитане су молбе г. г Борђа Крстића, учитеља цргања у Другој Београдској Гимназији, и Жинка Југовића, учитеља цртања у Ирвој Београдској Гимназији, који моле, да се, нрема чл. 65. и 141. закона о средњим школама, предложе за' више учитеље нстих вештнна у средњим школама. Савет је одлучио: да обе ове молбе заједно са молиочевим документима ирегледа члан Савета г. д-р Светолик Радовановић, иа да о њима Савету поднесе своје мишљење. V Прочитан је реа>ерат г. Јеврема А. Илића о квалиФикацији за учитељнцу руског језика у Вишим Женским Школама г -ђе Надежде Б. Бујишићке. Савет је на основу мишљења г. Илића одлучио: да г-ђа Бујишићка може бити постављеиа за иривремену учнтељицу руског језика у Вишим Женским Школама. Сталном би могла ностати тек онда, када буде положила учитељски испит из рускога и српскога језика с литературама. VI Саслушан је реФсрат г. Петра А. Типе, проФесора, о Аритметици и Геометрији за I и II разред гимназија и реалака од Ф. Мочника у преиоду Стевана Давидовића, проФесора Војне Академије. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Према иисму Савета од 6. октобра прошле године СБр. 107, 108 н 119 прегледао сам Мочникове уџбенике за I и II разред средњнх школа, које је иревео г. Ст. Давидовић, ироФесор Војне Академије. Иошто сам већ у два .маха имао нрилике да објашњавам Савету задодњење овога реФерата, могу прећи непосредно на саму ствар. Преводилад и на корицама и у иредговору наглашава да је уџбеннк „нревео н ирерадио" , а у предговору изјављује још: .да је овај уџбеник ти.ие само дооио у иогледу научне и методичке вредносги". Пред овако екромном изјавом ваљало би ми се само ћутке поклонити, али Савет не тражи од мене гест него реч, па је морам и дати. Преводилац је добро учинио што је тако видно иетакао своју ирераду, јер се она сама слабо истиче, па бнх је могао превидети. Оно неколико „јабука" (А, I. стр. 1 ред 4,), оџе три круне истисиуте онет „јабукама" (А. I. стр. 1. р. 15), иромене заглавља (А. I. одељак I. постаје нулти, а иододељак 2- постаје I; мере лукова и углова иомерају се нза осталих мера), уношење знакова за дека и хекто једннице (А. I. сгр. 59., 62. и 63., који су мало практични у осталом) и

томе слнчне измене — отвореио нризнајем •— не бих сматрао за арераду, баш кад бих нх и запазио. Смену страних иримера приморима из срнскога живота ставио бих на рачун доброг иревођења, а но бих је схватио као арерџду, јер ми се чини да то улази у саму природу посла, т. ј. да превод уџбеника треба прилагођавати за средину, у кој.у се преса!д г је. Па и знатније измене, као што је ирерада сразмера, крстио бих нре иозајмицом, јер нас н сам преводилац упућује на Хочеварове уџбенике. Колико је то умесно позајмљивати одељке из другог уџбеника, остављам оценн Главног Просветног Савета, којн је одлучио да се Мочникови уџбеници преведу и за ииже разреде наших средњих школа. Једну ирераду међу тим свакако бих заиазио, јер је необична и нова ствар. То је „иодела декадних јединица на класе од 6 места", која је унета као „рационалнија"! Ово је врло поучно, јер ја сам баш обрнуто веровао да је гроциФарно класирање и лакше и „методичкије" за децу, која рачунају бројевима до милијуна закључно. Поколебаи овим енергичним тврђењем нреводиочевим, иреметнућу ову нашу несагласност међу ствари укуса, јер оне се — као што је познато — не дискутују. Али због ове једие значајније новине не мислим ружити цео носао, те остављам Савету да нрема реченоме процени, колико је преводилцц ирсрадио Мочникове уџбенике. Мени осгаје да реФерујем — о иреводу. Превод је — изузев ирераду — веран. Нетачности је мало [н. пр. ибттјНттепб«истоветан Г. стр. 52 р. 9; биЈршШе > тачке Г. стр. 4. р. 19. Ова погрешка квари смисао, јер излази апсурдна реченица: „На коцки је свега 8 тачака"!]. Већином су то омашке у брзини рада. Али је нзбор речи остао стари, а то није случајност. Поводом Геометрије за више разреде преводиоцу је обраћена на то пажња, н он је ипак остао при своме. Задржао је стран термин „пропорција" ма да је доказано да српски термин „сразмера" није иогрешан. Исто тако задржао је термин наиорсдан уз уиорсдан, п ако је доказано да су они синоними, и да као синоними не могу означавати два различна појма. Задржао је и термин ликови у место облика и ако је овај други шири, јер обухвата п количине у простору, а лик је ближе слици и задржава се у равни. Сем тога облик и у свима другим наукама служи као иодесан термин. Овом ириликом упео је нов термин иоложен угао (180°). Овај је термин сумњив, као и кос угао, јер се оба односе на ноложај кракова, али у оскудици бољег термина може иоднети. Свакако је бољи од досадањег 3'ермина риван угао, који је сметао, јер је означавао г два разна појма: угао од 180° н угао у равни. Има још једна новина: иифирни збир, што треба да значи збир цифара. То би било као кад би рекли овче стадо, челни рој. И сем термина језик је у преводу ирошаран. Деклинира се прилог одговарајуКи, иише се крајин на крајњн (у м. крајни), хоризонталан (у м. хорнзонатан), обратно (у м. обрнуто), разменљивост, чији (у м. чиј), упутство, свршава (у м. свршује) и т. д. Пише се даље: множити с бројем [с предлогом, али има и оДртуиааа на много беета: А. I. стр. 81