Prosvetni glasnik

џросветнога савета

да би иисда ове књиге, ире него ли помислимо на какво њено друго издање, требало обвезати да је доврши и да у руке ученидима и наставнидима целину"; а нри крају сам рекао, када би настало време да се ириреди друго издање, а писац не би био још довршио своје дело, „да би друго издање ваљало писцу условитн, поред осталога, п тиме што бп дотле морао израдити и поднети науку о реченицама, те тиме довршити уџбеник и искунити своју моралну обавезу." У предговору овоме трећем делу писац се позива на та два исписа из мога реФерата и вели Да је једино иод п.иховим утиџајем довргаио своје дедо, те ме и то већ приморава да ово дело ценим као део једне целине, која је, ето, довршена мојим подстицајем. Све што сам рекао у своме ре®ерату о дрвоме и другоме делу ове „Немачке Граматике", могу слободно потнисати и за овај трећи део. Књига ова достојан је завршетак ранија два дела п српска школска књижевност несумњиво дугује велики дуг захвалности г. Стевану Предићу, што јој је, ево, дао у делини овакав добар уџбсник, којим би се могла подичити (и подичила би се, ван сваке сумње) и свака богатпја страна књижевност. Из оваквога великога и исцрпнога дела биће сада лако и пријатно нанинити краће, за школску уиотребу јога подесније издање, те ћемо имати и ми задовољство да имамо и издање за ученике и издање за наставнике и друге, снремом напредније читаоце. Тако ће се нзбеки и готово сувишна исцрпност н обилност ове књиге, која је с правом сачувана и у .овоти трећем делу, као свршетку целине, која је била намењева и школској и привптној употреби, те је правдала тиме ту своју оигаирност и исцрпност. Када бн имало смисла ситничарским замерањем п чеиркањем кварити задовољство због радости што смо добили и завргаетак овако доброга дела, могао бпх изнети овде и неке омање и незнатне приговоре, замерке и друкчија гледшита. Али пошто нисам рад да кварим задовољсгво ни себи нн г. г. члановима Главнога Просветнога Савета, и иошто су ти могућнп приговори и замерке мајушни, а друкчија гледишта од мале практичне вредности, прелазим радо преко свега тога, у толико радије што све то не би имало ни практичне вредности, пошто је књига већ штампана, те се не могу чинити никакве измене, и на послетку и с тога што књига с таквим незнатним недостацима у рукама сиремна и вредна наставника и нема недостатака. Ложе здравље, па нека ова књига послужп школи корисно и овако, док ие до^ђе на ред и друго издање, када ће и сам нисац н.ен још и боље удесити, погато је и сам огледа у гаколи на раду. Према свему овоме ја само могу свесрдно' препоручити Главноме Прос.ветноме Савету ову књигу за гаколски уџбеник и замолити га да изволи норадити да се она нрепоручн и нропише као једини уџбеник немачке синтаксе у нашим сродњим гаколама. Захвалан Главноме Просвотноме Савету на поклон.еноме поверењу и вазда на услузи 10. септембра 1898. год. у Веограду. Хенрик Дилер, проФесор I. београд. гимназије, •анредни тлан Глав. Просв. Савета \

На осноку ових реФерата Савет је одлучио: да се „Немачка Граматика, III део", од Ст. Иредића може употребити као уџбеник за немачки језик у нашим средњим школама. Г. г. Ђ. Димићу н X. Лилеру одређује се по тридесет (30) дпнара у име хонорара за реоерисање. VIII Саслушан је реФерат г. Борислава Тодоровића, проФесора и директора Државне Трговачкс Школе на рукопнсно дело: „Зоологија за пиже разреде мушких и женских средњих школа", но Гастону Бонијеру израдио Драгутин К. Антић. ГеФерат гласи: Главном Просветном Савету Према одлудп Главнога Просветнога Савета послапо мп је на оцену дело: „Зоологија за ниже разреде мушких и женских средњих школа. Са 364 слике. По Гастону Бонијеру израдио Драг. К. Антић, нроФесор." 0 овом делу у оригиналу држим није потребно говорити. Остало би да се каже, да ли је подесно за наше школе ирема наставном илану и програму. Иа ово питање не бих могао одговорпти, јер ми иије познато, какво ће место заузети Зоологија у новом наставном плану. Ну место тога позваћу се на то, да је Главнп Просветни Савет у седници — састанку 707. прпмио Ботанику од истога писца Бонијера. И према томе сасвим је умесио и разложито тврдити, да треба прпмити и Зоологију, која одговара Ботаници. За овим остаје ми да кажем каква је израда овог дела на сриском језику. Дело .је израђено добро. Ситне, нетачне омагаке пнсац овог рукописа лако ће иснравити, када дело ноново и пажљиво прочита. Такве ситне омагаке јесу на прилику: код преображавања водоземада (стр. 177 и 178) каже се за гакрге и реп да отаадну ишчили или ишчезне; код свилене бубе (стр. 246): у ткачницама се мотају и испредају више жида (конаца) заједно. а требало је рећи да се у нарочитим радионицама свила одмотава са чаура (мехурака) и у исти мах се спаја вшпе танких жица у једну жицу, које се онет иосле препредају у дебље жице (иређу); У језику има ситних погрешака у појединии речима, као: тврдоћа 1 стр. (место тврдина), дозвољавају (допуштају), лобања 2. (лубања); глеђ чува од киселих храна као што је сирће 3. (глеђа чува од киселих јестива — јела као што је одат), одговарајућн зуби 4, рашћење 5 (растење), дејство 6 (учин, учипак), пића 7 (храна), грађење жучп 10 (ностајање), жљезда 12 (жлезда), дванајест 13 (дванаест), палидрвце 30 (жижица), оксиген 30 (кисеоник), сравннти 35 (уиоредити) опит 35 (оглед), 38 њежан (нежан), кичмени стуб 39 и 41 (кичменица, кичмењача, ртеиица и ртењача), хрскавида 44 (рскавица), 43 и 49 без да и би (бисмо), затиљача 38, 39 и 51 (боље потиљача), грађење ликова у оку 61 (постајање лпкова), такнуће 69 (боље је тидање), летење 138 (лећење), маље 138 (паперје), селење 145 (сељење), долази код нас 153 (к нама), гааран 174 (гаарка змија, а шаран је риба), следећи начин (213),