Prosvetni glasnik

614

1'АДЊА ГЛАВНОГА. ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Т лп [ шј ,' 1889. Требало би код сваког детета, које има какву махну у говору забедежити: 1. Име и лрезнме детета, године. 2. Занимање родитеља и стан њихов. 3. Је ли дете раније боловало? (Ово је важно знати, јер многи родитељи датирају махну у говору свога детета од какве болести). 4. Каквог је раста и развијености и има ли дете какову сиољну, органску махну ? (је ли дете здраво или болешљиво ? има ли какав недостатак на неицима, да није рњаво или има иолипа у носу) ? 6.) Је ,1И душевно развијено ? Је ли даровито или тупаво и у онште какве је душевне сиособностн ? (5.) Ако дете има још браће и сестара, је ли у њих махна говора развијена и има ли у оиште у иородици, који муцају или теиају, или имају коју другу махну у говору ? 7.) Какву махну говора има. дете? ту треба описати, а ако је могуће, и једном речп обележити махну говора, т. ј. да ли дете: муца, тепа, (уњка, брза и т. д.) Овде ваља још пазначити: а) Од када има дете ову махну? да ли је донело у школу или је у овој добило ? и може ли се знати узрок овој махни ? б) Је ли у детета ири говору дисање спречено? (Ово важи нарочито за ону децу, што замуцкују). в.) Код којих гласова јавља се махна у говору највише? г.) Да ли дете гради иокрете у лнцу или рукама п какви су ови нокрети? (Ово вреди највише за муцавце). д) Да ли махна нада у очи јаче кад дете говори него .1и кад чпта? е) (Ово вреди само за муцавце). Јав.т.а ли се муцање п кад се шапуће и нева или само нри говору гласном. Ну да оставимо сад на страну све махне говора п да се задржи.мо само на муцању, кој.е нас у овој нрилици иарочито пнтересује, јер и књига о којој имам да рсФеришем третира ово нитањс. Али нре свега да исиравим једну грешку у наслову саме књиге. У оригиналу књига гласи : „01е Већаш11ип§ б1оиегпс1ег 8сћи1ег•' и преводилац је нревео са и игга (место лечен.е) мутаве (место муцаве) деце. На ову га је грегаку навео спгурпо Вук, јер у његовом Речнику од 1852. год. стоји „мутав, У1(1е муцав". Али шго се Вуку може допустити, не сме се пнкако допустити некоме нос.ге њега, који држи да је позван, да иише, преводи стручиа дела о оваквпм питањима. Жутав није никако једио нсто што и муцав. И у обичном говору народ разликује ове две речи и вели за онога да је мутав (мута) који тако нерпзговетно говорн, да га никако не разумемо. То се види из оне народне » Мутав мутавога најбоље разумије ". Нанротив, муцање то је једна махна у говору детета или човека, који, докле год но замуцне врло разговетно говори. Муцање је носледица иоремећене инервације, услед чега настуиа и то без наше воље, грчење мишића, који служе за дисање, Фонацију и артикулацију. Тако би, дакле, муцање могли научно обележити, као стастичну коаруинациону неврозу ових мигшлћа. Али у овом иитању свакако ће иресудну реч имати Даннчић, којн у своме долу „Корнјени" на стр. 104 н 165 ве.ш: „ муцати, муцав иосгаје од корена мук.

муц (у нашем језику) који значи престати говорити". А , мутав (на стр. 171) постало је од корена му, ко.ји значи говорити неразговетно" . Отуда је, као што се видн иогрешно што нредводилац, код лене и јасно одређеие сриске речп муцање употребљује мутавост (или још мутање). Сад да прегледамо сам превод, не унуштајући се у оцену тога, да ли је нреводидац изабрао нонајбоље дело из литературе ове врсте. Веома је нохвално од стране преводиоца, као учитеља, гато хоће да се бави „испитивањем недуга дечје мутавости, као и литературом о нези и лечењу мутаве деце", али онда ваља пре свега добро знати и анатомију и Физиологију органа за глас п говор. јер ће нам се нначе ноткрасти грегаке, које је преводилац учинио у своме нреводу. Тако н. ир. на стр, 18, лреводилац вели: „ Чим се из грла хоАе да иусти глас обичне висине и снагс (место, чим хоћемо да интонирамо — изговоримо глас нормалне висине и јачине) тад сс заклоича/м гласнице (место гласне жице) на врху дугиника (ово .је са свим погрешно, ' јор се зна, да гласне жице ннсу на врху дуганшГа, већ у гркљаиу) најире саставе [гласнични се ироцеи (место гласница се) затвори], иа ее по том одмах (?) раетаве услед ваздушне струје, коју мишиЛи дисања из илуКа наиоље иотисну (место, услед струје издиеаног ваздуха). Овај аотисак ваздушне етрује за гласоудар ( меето овај иачпн иостанка, нмпонирања, гласа — 8Иттет5е(;2, који се зове јаки и јесте нрлви узрок мутавостџ (место муцању). Али осим тога има и слаби иотисак за гласоудар (место друго, тихо интонирање гласа) које никад не изазива мутање "(место муцање). Овај слаби аотисак ствара се на овај начнн: заклоачиЛи глаенице (место .гласне жице) слабим се иотиском не расарежу толико, да се са свим саставе и гласницу заклоае, веИ се само мало навуку, тако да сс њихови мишиКи тим расирезањем не морају јако затезати и сувише надраживати (место свега овог, гласне жице толико се једна другој нриближе и затогну), т. ј, уаричо толико, колико треба, да ее произведе тих а дубок глас. Али што је најзанимљивије, да преводилац и не зиа унраво гата је гласница, јер је сваки час мегаа са резонастаром (Аиза^гоћг) што је над гласиицом и са органима за артикулацију. Тако на стр. 21. вели: 4. вежба (место веџбање): најаре шааКуИи иовлачити слог ха; за тин застати али тако, да се ари томе нити удише нити издише, нити да Се гласница (место резонатор, Апза^гоћг, простор што је над гласнлцом) у своме иоложају мења, аа на иослетку гласно викнути : ха ". Или на отр. 22. „ Вежбања (место Веџбања) се отиочињу са гласом а, нарочито с тога, што се ири изгонору тога глаеа гласница врло незнатно мсња у своме иоложају ". (Место, ради веџбања употребљује се само глас а, с тога што за њ не треба готово никакве артикулацијс). Сада је цела једна реченица изостављена, која бага објагањује ово гато рекосмо, а гато преводилац није рлзумео. „Када се а хоће да изговбри, онда се резоватор (Апза^гоћг) мора само мало да промени". Код нреводпоца гласница, која пије ништа друго до Ита Ј^оШсНз иростор између правих гласних жица, има и евоје мишиЛе. Наравно да овакових грегаака нема у оригиналу, већ у оним етавовима, где је нреводилац имајући намеру да ствар објасии, слободно Цреводио, као