Prosvetni glasnik

рлдња г.1лвн0гл п гогветпогл слветл

И43

страни 37. Волим Господа Вога . , свим иомисЛом својим. Ако би се Главни Просветии Савст сложио с наиоменама изнесеним овде, онда би требало писцу нреиоручити, да ново нздаше своје кн.иге иоправи ирема реФерату. У том случају књига-бибила подесаи уџбеник за нашу основну школу. Захвалан Глав. Просветном Савету на поверењу Ћ. Ивковнћ, учитељ. На основу ових реФерата Савст је одлучио : да се ова књига, оваква каква је, ие може препоручити за школски уџбепик. РеФереитима је одређено иа име хонорара по 20 динара свакоме. VII Прочитан је реФерат г. д-ра Иојислава Ж. Ђорђевића, па књижицу „Нега мутаве деде" од М. Фака, у преводу г. Стеве Чутурила. Тај роФерат гласи: Главном Просветном Савету Пре него што иређем на сам иревод и изнесем своје мишљење: да ли иревод заслужује „да се препоручи књижницама средњих и основнпх школа илн да се откупи за поклањање ученнцима", нека мн се допусти, да нзнесем неколико мисли у оигате о махнама у говору. школске деце; јер ова ствар интерееује но,:цеднако и нас лекаре н педагоге. Нема сумње, да су махне говора међу школском децом и у нас прилнчно развијеие. И сам еам, као школски лекар, прегледајући децу у основннм београдским школама, приметно неколико случајева муцања и тепања, као н уњкања (после дифтерије); а и г. Чутурило у предговору књнжнице, коју нмам да реФернгаем, износи, „да је за време ревизорства основних школа у срезу мачванском, мнмо сваког очекивања, нагаао куд и камо више примера (мутавостн) него што их се иначе може наћи у вигае округа укупно". Истина, да г. Чутуридо не износн доказе, бројнс податке, за ово своје тврђење, ипак ја му верујем, да су махне говора п у наше школске деце у приличном броју развнјене н ако не у толиком броју као у Иемаца. Али морам да иоменем, да овим махнама неће бнтн узрок једино школа и њена настава, већ има и других узрока, у које сс ми овде не можемо упуштати. Међутнм нада у очи тај Факт, да ових махна у говору деце има за време школовања у већем броју, него гато нх има, пре но гато деца пођу у школу. С тога је лако разумети, пгго се многи образованији учитељи интересују за патологију говора у гаколске деце, н сасвнм је онравдано и то, гато се и од стране гаколских власти, у иоследње доба, тражн, да се обратн већа нажња на децу, која имају какву махну у говору. Наравно да се од учитеља основних гакола не може захтевати и да лече ове махне, нарочито ако су у јачем стеиену развијене. Зато треба више спреме н знања ио што се може добити у учитељској гаколн. Са тога су, има већ десетак годнна (Д«86. г.) усга-

новљени у Аустрнји и Немачкој нарочнти курсевн, у којима се учитељи, поред теоријских предавања всцбају још и практично у иознавању и лечењу махна у говору школске деце. У Русији постоје чак и нарочити заводи за ову децу. Од свију махна у говору гаколске деце, највнгас јс развијено муцан.е (БузагИша 8у11а1заг13, 81оиеги, ВеааЈетеп!;, 81иМегт§); Затим долазп тепање (ГЈуваг1ћпа НМегаПз, 81атте1и, ВаЊи1"детеп{;, б^аттеггпд). Тепање ја махна у говору дечјем, где није спречено дисање, нити говор прекинут, као код муиања, већ деца ноједине гласове или рђаво нзговарају или никако не могу да изговоре. Тепање је или урођено илн се добива услед рђавог васпитања и погрешног веџбања у говору или услед махна у сиољиим артикулационим органима. Једна врста тепања је и махна, коју налазимо чешће у мале деце, која су тек нроговорила и која услед мажења тако неразговетно говоре, да се једва и.1и никако не разумеју (РаПеп, Ва11а1;1о, 1а11ец(1е 8ргасће с1ог КГпЛег). У теиање долазе н такове махне у говору, које ее састоје у томе, гато се поједини гласови рђаво изговарају. Тако ако се р у ждрелу, место језиком, изговори, добнвамо махну коју чегаће чујемо (Кћо1ас1бтиб, 8сћпаггеп, Рогћбеп, Гогкеп, Ка1бћеп, Сггабзеуетен4, раг1ег дгаз, ВаиПпд, Вигппд) а за коју не могу да_ нађем згодног имена. Ако се с нзговори — тепа — као енглеско 1ћ нмамо махну, која се зове врекан.е (1лбре1п, В1аеб11а(:.). Ако се с сувпгае оштро изговара, што бива код крњивих нредњих зуба, поетаје такође махна у говору (ЗЈдтаиатиб, коју Французп обележавају са ВеззеуетегЏ). Ако ли ее с изговори као ш, имамо махну, која се зове шушкање, шушљетање, или шикање (7.1бсћеп, Рагаб1§та11бтиб). У једну врсту овпх махна у говору (БузапЉпа 1еМегаПб) долазп и уњкаЊе (1)уб!а1Ја пабаНб, Кће1по1аНа, Казе1п), које постаје услед махна и .деФеката, у снољиим артикулационим органима: нос се затвори ка.д нс треба или се отвори кад не трсба Наиослетку да номенемо јога једну махну у говору, која иостаје услед сувише брзог говора, т. зв. брзањс или бргљање (РоНегп, Вгис1е1и, Вге<1и1е11етеп(;, С1иМспп§, ВаИапзтиз н ТитиШб бегтотз). Као гато се видп, махна у говору гаколске дсце има у великом броју. Штета је само гато нсма зато тачних нодатака. С тога, прво гато би се морало радити, да бн се добила гато вернија слика непријатеља, ирогиву кога нмамо да се боримо у школи, јесте тачно прибирање података. Ово јс од вслике вредности; јер махне у говору дечјсм треба лечити док су јојп мале — у почетку, за време школовања. Доцније, када се махна укорени, иде већ потеже. Деца су тада предмет нодсмеха, а када сврше"школу не могу. да се одају разннм нозпвима п занимањима само с тога, гато имају какву махну у говору. С тога сам мишљења, да бп требало метути на срце н интслигентнијим учитељима и школским лекарнма, који се новим закоиом о основним и средњнм школама и у нас уводе, да прибирају материјал у својим школама. Они би то могли врло лако н без великог труда радити по овој теми, коју је познатн стручњак у овим стварима Бг. те4. Негтап 6и1гтапн нзнео у својој књнжпци (Ле УеЛи(,ип§ ит! Векатр1'ипу с!Т;б 81оНегпб т (1ег 8сћи1е,