Prosvetni glasnik

652

Изложивши овдс укратко рад школских одбора у срезу звишком и сиабдевањс шкода иотребама, мени је врло згодно да овом иридиком изнесем с.воје мишлзење о уређењу управе школске и о снабдевању школа. Мишљења сам, да би установу школских одбора ваљало и даље задржати, али одузети му власт над учитељем и газдовање школом. Председник школскоме одбору треба да је управитељ школе, који је у ирвоме реду и одговоран за успех. Према томе и набавке за школу треба оставити управитељу. Школски одбор да остане само као саветодавац и иовереник општине. Нека је учитељу старији онај који га је и поставио, који му уме дебити способност и рад, п који ће га моћи брзо да казни за злоупотребе у дужности. Тај старији у првом је реду министар нросвете; други старији био би школски надзорник, ко.ји стално у срезу борави, и којп ће бити она спона између учитеља и внше школске управе и представник школе пред пзвршном влашћу. Сви сукоби између учитеља и председника општине произлазе отуда, тто учитељ тражи да се врши воља закона и законских прописа, а кмет жели да ништа за школу не даје. Овим сукобима треба једном учинити крај. Еад би кмет куповао среском начелиику канделаријски материјал, или гимназији потребе, или цркви тамњан и свећс, оида би се он завађао и са капетаном, и са директором, и са свештеником, нарочито кад би му се дала надзорна власт над њиховим радом; он би и њих хужно, пањкао и кривице им подметао, као што то -сада чини према учитељу! Снабдевање школа нотребама ваљало би овако удесити. Нрирез за основну школу да-се од општина купи уз осталу порезу. Норески надзорниди тај прирез да предају управитељу школе, те да он сам набавља за школу што буде требало. На узет новад да изда признаниду; куповинс и набавке да оиравда нризнаницама, рачунима. Среском школском надзорнику да иравда издатке а при свршетку године да шаље школске рачуие на преглед контроли. За злоунотребе да одговара. Тако ће се одбити од школе они, којп нпсу нозвани за. школске послове, а школа би била непрнкосновено место, чијп би природни чувар бмо учитељ, који за свој рад одговара онима који га могу разумети. Они, који би данас, но дужности и но иителигенцијц својој, требали да зашгите учитеља н школу од немарности и аљкавоети иеписмених кметова, — то су полндијске власти. Оне би требаде да су нриродни номагач просветним радницима.

ј А оне то нису. Шта више, полицијске су власти : склоне пре да поверују ирљавим доставама. иеписмеиих кметова противу учнтеља него самоме учи! тељу. Због тога мнош учитељи нусте да ствари шкодске „иду како иду" и вољнн су да трне све, само да не буду издожени незгодама које произлазе од полицијских оптужаба. У старије доба то је друкчије бивало. Начелници окружни и срески више су се бринули за школе, обилазили их п строго поступали са кметовима који су према школи немарни били. А од нре десет година па до данас школа се нреко рамена гледа. Не знам ни једног председника, који је збачен због тога што је неуредан као председник школског одбора, а бивало је пуно примера да су учитељи гоњени зато, што се „не слажу с председником општине". Колико је полицпјска власт пријатељ школн, види се по томе, што све општине у срезу звншком, иницијативом среског начедства, примају подитичКи лист: „Београдске новине", а већпна је шкода без „Нросветног Гласника", „Учитеља" и „Учитељског Весника"! Неки одбори изјавише, да су новац иредали среској власти за набавку „Нросветног Гдасника", па ипак им тај лист не долази. IV. Женс^е ш*?о«де Отварање женских школа у селима среза звншког неопходна Је потреба, ако се збиља мисли о културно-националном нашем задатку. Но уређење ових школа ваљало би друкчије удеснти па да оне одговарају цељп. Наставу у овим школама ваља нарочито подесити тако, да она утврђује срнска нацнонална осећања. Погдавита нажња да се обрати на срнскн језик, историју, народне јуначке песме, српске народне обнчаје и умотворине, на српске несме, нгре, ношњу. Уз то предавати рачун, кућење п ручнн женскп рад са срнскпм узорцима. Нарочиту пажњу обратити- на морално васпитавање у овим школама. А да би се у овоме могло успети, ваља слати спремне насгавнице и завести интериатско шкодовање, које ће на девојчице више утицати и иосле четири године иоврати их као спремне, писмене, вредне и добре Српкиње. V. Наставници Овај извештај био би непотпун, кад не бих у њему оставио места за оцену спреме и рада најглавнијкх чинидаца народне школе — учитеља. Колнко је истинита она иедагошка изрека, да је „учитељ душа школе", то се најбоље внди но