Prosvetni glasnik

НЛУКА И

ИАСТАВА

нашим школама у опште, а нарочито по шкодама у срезу звишком. Све незгоде, сву оскуднцу, сав лом од сплетака гази вредпп учптељ и радом нобеђује и успех постиже. Спп наставници у срезу звигаком трудилп су с.е око свог посла, само неки са внше а неки с маље педагошке вештипе. Код паставница се оиажа већа склоиост нрема механпзму у насгапи, а код наставника обзири на ученичку саморадњу. Гдекоји од наставника-ца задржавали су децу у школи' и радили пр_еко одређеног времеиа. II ако би се у градовима и збијеним селима Стига, Мачве п 11оморн1 !Л>а овај поступак строго ценио п казнио, ипак, по моме мншљењу, ои се у школама среза звишког може унеколико иравдати тим, што ђацп долазе из веће даљине, те у школу зими стижу тек око 10 часова а лети једва у 8. Из истих разлога морају се пред вече раније из школе пустити. Да бп сав програм исцрпли, наставници обнчно задржавају ученике по један час дневио више. Докле постоји један програм за све основне школе у Србији, и докле буде оваквог падзора,

дотле ће се појављивати и ова злоупотреба. Ако сс узакони стални школски надзор, те тиме буде омогућеп нреглед школа преко године, онда ће н ове појаве нестати. Нарочитој пажњи вашој, Господине Минпстре, преиоручујем као добре и разумне школске радннке, г. г. Владимира Сотировића нз 'Гурије, Хранислава Лазаревића из Мпшљеновца и Милана Савића нз Нереснице. Завршујући извештај о школама у срезу звишком, ја вам, Господпне Министре, скрећем пажњу нанарочпти акт мој у ггрнлогу •/,,, у коме сам изнео нредлоге о неким гаколама, молећи вас да их усвојите. Захвалан Вам на виеоком поверењу, којим сам од вас одликован, јесам: 4. јула 1898. год. Пожареваи, Госиодииу Министру нонизан: Мих. М. Стеванови!., учитељ.

НЛУКА И НАСТАВА

ПРИМЕНА ТЕОРИЈЕ ЕВОЛУДИЈЕ У ЈЕЗИДИМА (СЕЛЕ^ЦИЈА У ЈЕЗИЦИМА) ОД Е. Фериера 1 ) ГЛАВА I Варипција у језнцима Језицн се мењају много брже него расе. Пзгледа да нн један језик пије дуже трајао од хил>аду година, док су многе <1>еле постојале и стотине "хиљада годнна. На тај начин, релативно је лакгае наћи порекло језика у времену п простору. Однста је чудан појав огромна множина идиома у извесннм пределнма. У енгле.ској Индији то') Теорија еволудије — највећа научна тековина нашега века — нримењена је, као што је ио;шато, већ у многим наукама. Али ни у социологији, ни у моралу, на чак ни у биологији, њена примена није основанија и јача но у филологији. Теорија еволудије тако објагањава главне појаве филолошке, да изгледа да је створена искључиво па нољу филологије. Овај члапак је глава из знаменитог дела Фериера: ЈЈатГтзте, за које је сам Дарвин казао да је »сЛаЈге ч1 1'гаррап1е.*

лико ,је велика да чини озбиљне нрепреке цивнлизацији. У .Гужној Америци и Мексицн Хумболд ,је избројао дналекте на стотине; нсти је случај н у Африци. Тој множини језика узрок је цепкање народића, њихова осамљеност и нарочито потпуна оскудица централизације. У Европи ништа више не сузбија покрајинске диалекте но једнолико шкодовање у целом народу. Промене којима је један језик подложен, нарочнто у почетку историје једног народа, тако су многобројне и дубоке, да је човек често у стању да одриче истородност старог и новог језика. Постојн један текст уговора закљученог нре хиљаду годнна између Карла Ћелавог и краља Лудвика од Германије; германскп краљ заклиње се језиком који је тада важно као француски, а краљ Француски заклиње се тадашњим немачким. И једпу и другу заклетву данас могу разумети само научењаци обеју земаља. (Видн код Аи§п81е Вгасће!, О-гаттагге МзГогГуие, страна 36, текст обеју заклетава). Промена је у Немачкој била тако велика, да епску песму звану ШеМипдеп-^геИ, некад тако популарну н којој нема више но седам векова, данас могу разумети и цснити самб научењаци. У Италији дела која