Prosvetni glasnik

НАУКЛ И 1ГАСТЛКА

то ужнвањс ирати и ири самом стварању естетичког прсдмета. Тек ако нас то осећањс прати до краја — иредмет је бар субјектипно леп.и тек тада се можемо запитати, зашто је тај предмет леп, зашто уживамо у њему. .Тер, да се једаи предмет -назове лепим, потребио је, да је с н.им »езаио пријатно осећање чиме се изражава та леиота. С тога и теорији уметности — за сваки делић њен — треба да претходи естетичко уживање у тој уметностп. Нри стварању лепоте пак, које претпоставља развијено посматрање, а почиње подражавањем и стварањем по естетичком осећању и завршава упознавањем правнла лепоте тј. погодаба, под којим је била могућпа појава естетичког осећања, — није у исго време циљ, што и завршни стенеи у томе стварању. Јер иознавање правила лепоте као и сами умстнички предмети иису циљ томе стварању, већ ина осеКања, која се иојављују при стварању уметничких предмета, ири иостајању леиоте. Сама пак правила јесу само накиадна контрола правилности рада, а, сам уметнички производ је само средство, којим се та осећања изазивају. 9. Не само ради тих веза, већ и с тога, што сваки психички Феномен ступа у извесну везу и одношај према моменталном стању свести, те га оно у неколико одређује, потребно је, да се, ире сваког естетпчког уживања, припреми поље за повољно развијање естетичких осећања. Пре посматрања каквог леног предмета, пре невања плн извођења какве мелодије, пре цртања какве слике иотребно је, да се намерном композицијом предсгава изазове код ученика извесно осећање очекивања, те да се за тим н естетичка осећања сигуриије и с већом јачином нојаве. Ово се постизава правилним постављењем циља и довољном обрадом онога стуиња у настави, којп се назива „нрипремом". За тим се приступа иосматрању или стварању лепоте и на томе се остаје све дотле, док то посматрање пли стварање прате естетичка осећања, а што се огледа у захтевању учепика, да се при извесном нослу и даље остане. Изгубе ли се та осећања, но оном онштем закону о нрилагођивању осећања, то и настава, која цма иретежио естетички карактер, треба да престаие п тек после извеспог времена да се иастави. Јер, настави ли се настава и даље, дакле без естетичког уживања, онда се нромашује циљ и место развијања естетичких осећања прелази се у техничку обраду уметности. 10. Наиосдетку, управа над децом и непосредно васиитање такође утиче у погдеду развијања естетичког осећања, али је тај утицај слабнјп од утицаја наетавом. Тај се утицај огледа пре свега у етварању посредннх врлина: чистоће, уредности,

нристојпостн итд. Околина, која окружава васнитаника, н нримери, које пред собом има, такође утичу на њега у том погледу, а нарочито иример васпитача. Али и ти и сви други утицаји управе н непоср. васпитања стаје дадеко иза утицаја наставиног, а имају само тако васпитне важности као моменти естетичког васпитања, ако те посредне врлине ннсу просте навике, већ ако собом изазивају естетичка осећања.

С овим завршавамо иаша, можда ненотпуна излагања. Из целог рада може се јасно увидети, да ми као највиши васнитни цпљ естетичког васиитања сматрамо развијање естетичких осећања и тек с тога гледншта изводимо н важност његову. С тога се с правом и пазпва естетичко васпитање претежно емоцноналннм васнитањем. Да је пак нега осећања васнитањем од неопходне потребе, можемо видети већ из тога, што су осећања важна чнњепица у постизавању пајвишег васиитног циља: образовања јаке, доследме, свестране и моралне воље, тј. образовиња моралног карактера, јер без осећања нема нџ воље. - • •ГИМНАЗИЈА У ГИСЕНУ и СРБДЊЕ ШКОЛЕ У ХЕСЕНСКОЈ (Свршетак) 22. Концентрација наставе. У току овога ирпказивања више је пута поменута концентрација у настави, н обећано је, да се на крају износе, у чем се она састоји, н како се у гисенској гимназији нримењује. Пошто је нак међусобно везивање делова једиога предмета и свих наставних предмета дапас једно од најважиијих, а уједно и најопсежиијих питања педагогпјских, то ће се опо на овом месту моћи нриказати само у оиштим облицима и тек на неколиким иримерима из гисенске гимназије изиети његова вредност и значење. И ако историја концеитрације почиње чак од Илатона,') то се ипак може рећи, да је тачно ФОрмуловање иравила о међусобном везивању иаставних нредмета п њихова онсежна примена у школи заслуга Хербарта п његове шко.ге. Теоретски и ирактички највише су урадили на концентрацији у настави Вилман, Фрик, Шилер, Керн и Карман*) — све сами хербартовци. ') В. Ђг. Јо$е/" 1100.?, 1)сг ов^егпдсМзсће бутпазЈаПсћгр1аи 1т 1лсћ1;е (!ег Сопсе(;га (;10п. ЛМеп 1897. Стр. 3. 2 ) В. Д-р Мор Карман, Иример рационалиога наставног нлана за гимназије. Београд. 1896.