Prosvetni glasnik

662

НАУКА и НАСТАВЛ

Коицентрација наставе не тражи, да се поједини наставни нредмети редукују један на други, да се један ради другога скраћује, но да се изнађу места, где се додирују и да се што више таких ме&га из градива задобију. Педагогија мора познати уторе, где се човечје знање састаје, јер она ие одговара само за градиво, но и за његово скдапање. При оправданој тежњи за многостраношћу она се мора вазда бринути, да то не буде на тптету личности васпитапикове; а личност се васпитаникова оснива на јединству свести, која се ремети, ако се у дух уносе разноликости без везе и ако се невезане масе нредстава једне поред другпх у њему гомилају, — тако је првак међу данашњим недагозима, Вилман ,') у мало речи одредио важност концентрације. II Шилер 2 ) пстиче потребу, да се све групе нредстава проткају у заједнично јединство. Представе једнога ннза представа, које су у међусобној вези, изазивају једна другу. Представе, из другога , низа, које немају никакве средности са онима нз првога низа, неће их моћи ни изазвати. С тога треба поставити везу између првога и другога низа, па тако н осталих, да би се све преставе могле лако изазивати. Правилно вршена концентрација наставе вма велику интелектуалну вредност, пошто ■она учвршћује наста"вно градиво у памћењу, потпомаже и удубљује разумевање и тиме постизава уједињено заједнично образовање. Али концентрација није од вредностп само по интелекат учепика. Њој се не сме порећи ни значење, и ако посредио, за образовање характера, пошто морални характер претноставља у извесним грагшцама трајносг, јасноћу и заједничност религијско-моралнога знања. Учење, које пе треба да се изоиачи у просто памћење г но да са државом н са иородицом доприноси стварању мораЛе личности, постићи ће тај задатак само тако, ако се појединп предмети у једннство ноставе, и тиме им се утицај нојача. Они морају бити међусобно нрожети, подупирати се н одржавати тако, да се могу без великога напрезања репродуковати, а својом међусобном везом постићи моћ, како би на наш унутрашњи живот моглн у даним случајевима пресудно угицати. На сваки начин но треба мислитп, да се оваком оргаштацијом мисаонога круга ностизавају иепосредни мотиви за морално хоћење. Не, тиме се чино само нрпнреме за стварање характера, а прави ностреци за вољне радње нису на нољу интелкта, но само на чустве') Б. Ћг. ОИо ЖШтагпп, Рас1а{го§18сће Уог(;га§е ићег сИо Нећип§ с1ег §е15(.1§еп ТћГИлдкеН; Лигсћ с1еп ТЈи1егг1сћ4. III. АиДа^е. 1,е1р21§. 1896. Стр. 99—100. 2 ) В. ЗсМПег, Ц^с1. р. Р. Стр. 235 и даље.

ном пољу, те с тога, ако се ово ие загреје и не задобије за животне ндеале, то ће сва концентрација мисаоних кругова, све учвршћивање, сва јасноћа н уједињеносг знања остати сасвим безначајна по характер. Потребно јединсгво у наставИ лакше се одржана. у основној школп но у средњој, пошто она нема толику множину предмета и множину наставнпка. Да би се пак јединство и у средњој тпколи могло одржати и поред ових прилика, потребно је пре свега, да је наставни план п програм тако удешен, да у сваком разреду предмети одн. делови, који се из тих нредмета прелазе, допуштају узајамно везивање. На ово је обраћена хесенским наставнпм планом велика пажња, као што се то може вндети поређењем специјалних планова. Немачка и латинска граматика прелазе се упоредо, геограФНЈа је у везп са природним наукама, историја са лектиром пз страних језика, математика са физиком нтд. У другом реду иотпомаже концентрацију класна настава одн. поверавање свих сродних предмета једном наставнику. У гисенској је гимназнји у нижим разредима немачкн, латипски језик и ^еограФИЈа у једним рукама, у средњим немачки, латинскн језик и .историја, а уз то често ступа или грчкц језик или Францускн. У највишим разредима су стари језици у једним рукама, тако исто и новн (Француски н енглески језик), а тако и немачки језик и историја. Шилерова тежња, да религија не буде усамљена 1 ), но да је предаје наставник, који у разреду већ има предмете од великога утицаја по васпитање, у његову заводу није остварена. У Гисену проФесор религије нредаје само тај предмет у свим разреднма. У Пруској се пак тражи од свих наставника, да умеју предаватн религпју, и то спада обично у дужносг разреднпм старешинама, — и ако се то сада све теже изводи због црквенонолитнчких односа. 2 ) Ако се хоће, да се наставом у религнји постигне циљ — удео у морално-религнјском васиитању — то морају њезини низови иредстава бити доведени у склад не само са језиковноисторијским но и са географско -природњачким наставннм гоадивом, да би се целокунна мисаона садржина, задобивена н религијском и осталом на'ставом, могла у сталио јединство спојнти. Шилер тражи, да немачки језик, историја и религија буду у једним рукама, а црквино опирање томе назива ') В. 8еШ11ег, Н. с1. р. 1 Ј . Стр. 237. 2 )Нуинак и најновији наставни иданови ируски траже, да настава у религијиу иојединим ааводимане буде сувите раздробљена и да се с н>ом не иостуиа као са усамљеном, одвојеном струком, но да се доводи у тесну везу, без вештачких срестава, са свим осталим иредметима, а нарочито етичким. В. 1,сћгр1апс шн1 ^ећгаиТ^аћеи. Стр. 75. и даље.