Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

663

радом протлв властитих интереса. — Како је у нас са религијском наставом, и како она заузима потчињен положај, а на огромну штету но васпитање наших ученика, није ми нотребно ни говорити, пошто се то у нас и сувише јако осећа. Овим би се ностигли спољашњи услови за успешан рад на концентрацијн. Концентрација нак може бити тројака: 1. Концентрација једнога предмета, 2. Концентрација једнога разреда, 3. Концентрација свих предмета и свих разреда. Сама имена ових концентрација казују у чему се оне састоје. Оне нам уједно обележавају и тежиште рада дапашњих практичних педагога. Свака се од тих концентрацнја мора оснивати на дубоком познавању школе и њезиних потреба, великом искуству и заједничком раду у школи. На сваки начин да последња концентрација претпоставља иретходне, пошто јединство свих предмета и свих разреда претпоставља већ јединство свакога иојединог предмета и свакога појединог разреда. Општа начела за концентрацију изнео је Шилер на више места у својим списима 1 ), напомене нак за концентрацнју у појединостима налазе се нарочнто у Практичној Педагогици, у методици свакога поједииог предмета, а и у току се ове расираве указивало на њих. Нрема пак начелима, пзнесеним у општим обрисима у другом од номенутих сииса његових, израдили су наставници гисенске гимназије у посебностима, како треба да се изводи настава појединих предмета или и читавога разреда према начелу концентрације.' 2 ) За латински језик израдио је раније сам Шилер. 3 ) Осим Шилерових радова имали ру наставници у Фриковим чланцима о коицентрацији 4 ) велико искуство приказано ванредном вештином и веома духовито. ') В. ВсћгПег, НаисИЈисћ с1ег ргак118сћеп РасЈа^оЈак; 1)1е е1пћеИНсће 6еб1аЦип<г ип(1 УегешСасћипд Јеа бутпа8ШШ8; 8с1т1агће14 ипЛ НаиаагћеЈЈ. — В. и чланак у »Наставнику* од 1892. »0 гвмназијској методици.« г ) В. Ђг. А. МаИНаег, 1)ег 2е1сћепи1егисћ(; ат ћита1П8|:1бсћеп бутпавшт ип<1 ае1п УегћаКтв ги с1еп пћг1§'еп ТЈгЦеггјсМзЉсћеп. 61е88еп 1890. — ЂиЛгогд Птег, Копгеп1га'1оп Ле8 зргасћИсћ - ћ1з1ог1зсћеп ипс1 »ео^гарМбсћед ТЈп1егпсћ18 1п с1ег ЦМег-ТегИа. А1в ВеНа§е гит Рго^гатт с1ев (јго88ћег2Гг§Нсћеп бутпачјитз 1п 61е8зеп 1888/9. — /)г. 8ећтШ, Сег ХЈМетсћ! т (Ји1и(а насћ (1ет СопсеМгаИопзргтс1р. I. бргасћИсћ-^гаттаНзсћег ТеН. II. басћИсћ ћ1а1огјзсћег ТћеН. (Овај је део већ нзнесен у изводу у Шилерову спису 1Не етћеИИсће 6е81аНип§ иис! УегеЈМасћип^ с!е8 бутпазттб). ВеПа^е гит Рго&гатт топ 1892/3. ипс! 1893/4. :Ј ) ЗеМПег, (јћег СопсеМгаНоп 1111 ћЦеппзсћеп 1Јп1егпсћЈе. 2е11зсћп1'1; 1иг <1аа 6утпаз1а1\рејзеп. Негаиз^е^ећеп V011 Н. Ј. Ми11ег. ВегИп. 38. ') В. 1.ећгргоћеп шк! Бећг^апее V и VIII. цросвктни гласник 1898. год.

За концентрацију једнога нредмета узмимо н. пр. један језик. Целокупна лектира мора ту бити удешена према уједињујућим принцинима, који се обазиру и на језиковне нојаве као и на садржину, а сложена као огсПпа(;а уапе1аз; к тому долази утврђивање реда, ио коме ће се граматичко градиво из лектире извести и научити, сва пак усмена и писмена вежбања морају се оснивати на штиву. 5 ) За остале је концентрације потребно, да се са нојединим предметима не само тако поступи, како би се што више узајамних веза нашло са нредметима, који се у исто доба, раније и касннје приказују, но они морају већ унапред према том принципу бити биранп, те тако није све једно, кад ће се који предмет почетн учити, а кад завршити, и да ли ће се у опште уносити.у наставни план. Целокупна настава мора. чинити, као што Фрик вели, органску целину , све мора бити у њој ио плану сређено н уједињено. Као пример узмимо лектиру у III. Читају се ове песме: Б1е Кгатсће (1еб 1ћу1шз од Шилера, 1)ез 8ан§ег8 Иисћ од Уланда, 1)ег 8ап§ег од Гете-а, 1)ег Ога!' уоп Наћађигд од Шилера, ВеОгап (1е Вогн одУланда, (Јга!' Ећегћак! <1ег Каибсћећаг! одУланда, 1)1е ТеПипо' (1ег Ег(1е од Шилера. Одмах се на ирви поглед види, да су ове песме с нланом изабрате, њима се хоће да изнесе ноложај песника у старом, а нарочито у средњем веку, и типски прикаже значење аесника и моћ аесме. Пошто је та лектира изабрана према принципу, којп уједињује, то видимо, како једна песма другу допуњује, да би својом целином дале оно, што се од њпх тражи. И тако се неће заборавити једна, кад се чита друга, но ће се увек узајамно изазивати и везивати и тиме се постигло тражено јединство у настави тога предмета. Ну то није све. Треба тражити н везе са осталим предметима. Ту је нрво геограФија и историја. Опис попришта, на ком се јављају догађаји изнесени у песми. Историјски догађаји, поменути у песмама. И тако се приказују и тумаче или се само позива на раније приказивање и тумачење ритерскога замка (за песму Бег Зап^ег), крунисања царева, кнежева - бнрача (Бег бга? топ Наћзђиг§), средњевековне вароши (Ога^ Еђегћагс!) и т. д. Веза са латинским језиком пружа се такође у лектири Овида, где су се ученици упознали са Арионом и ОрФејем. То нека буде прпмер за стварно-иеторијски део наставе. У језиковно-граматнчком делу наставе пази се, да тумачењу које драго особине странога језика увек нретходи иста или сродна особина матерњега 3 ) В. 8сМПег. ТЈћег СоМеМгаНоп ш 1а1. ТЈп1егпсћ1е. Стр. 193. и дал>е.

85