Prosvetni glasnik

666

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

Трећи одељак ириступа најзначајнији је. У њему се говори непосредно о Законику: како је постао и како је склопљен. „Учвршћење администрације и јакога административнога реда ванредним мерама општега чиновничкога и међусобнога јемства и одговорности остаће — вели Новаковић — као главни тон и црвени конац Законика". Законодавну радњу Душанову, његов Законив, не треба схватити као нревод и нросту прераду византнјских закона, који су му били познати, и којих је било у српскоме преводу. На ову мисао истина упућује појава, игго се преписи Душанова Законика налазе махом заједно са одломцима Јустииијанових закона и синтагме Матије Властара, али испитивањима, која је у овоме правцу чинио проФ. Флорински, ово се није могло утврдити. Законик Душанов израђен је, нстина, угледањем на законике суседне Византије, али му за поглавити извор нису послужили византијски закони, већ, као што В. Богишић примећава, „обичаји народни и установе" и „пријашњи закони и владалачке наредбе." Тако се може утврдити за иоједине одредбе у Законику да су у Законик ушле из манастирских хрисовуља, а друге су, на пр. оне о нороти и сеоским међама, из закона деда Душанова, краља Милутина. З г опште узевши у Душанову Законику је „оно шго је у старијим законима или повластицама као закон вредило и оно што се у животу народном као законски обпчај држало". То као да је ваљало да буде зборник посебних закона, који су „раније снагом царске власти издани били за потребу у њнма назначену, а носле су са сабором у договору, прикупљени, у Законик као саетавни му део унесени и потврђени." Грађа за Законик узимана је дакле с разних сграна: из обнчаја н старијих законодавних радова, „из потреба и интереса оних сталежа који су у састављању законика као законодавно тедо учествовали." ПроФесор Флорински (Памлтники законодателвнои делтелвности... 1888. год.) говорећи о законодавној радњи СтеФана Душана, лепо иримећава: Душан је познавао све рђаве стране друштвенога уређења у сво.јој државн и старао се да што више ограннчн злоупотребе и неред, али није отворено изишао нротиву главнога зла, самовоље пластеоскога сталежа. Те према томе његов Законик не саМо што не садржи какву реФорму друштвенога уређења у срнској држави, већ се у њему узакоњава доондашње стање, што је све могло битп једино под утицајем многобројне властеле п свештенства, који су и сачињавалн државни сабор, на коме је Законих утврђен. У четвртоме одељку приступа говори се о свима преписима Душанова Законика, који су до сада

I пронађени и објављени. Равно их је двадесет; сви су из разнога времена и неједнаке вредности за испитпваче самога Законика. Овде су поређани хронолошким редом, ио времену Свога нос.тања. Сваки је препис описан. На нрвоме је месту Струшки препис, од до сада пронађепих и објављених прениса Душанова Законика најстарији. Име је добио но манастиру Струзи у Маћедонији, где га је лре пола века нашао проФ. В. И. Григоровић. Овај је ирепис од значаја за испитивање Душанова Законика. и сматра се за најближи непронађенохме оригиналу. Штета је само што је рукоиис оштећен, те се у њему не налазе сви чланци из Законика, чега ради овај препис није могао ни послужити као основа за издање текста овога Законпка, већ је за ово узег други ио времену носгања, Призренски нреиис, који јо 1862. ]одние нашао у Призрену Никола Мусулнн, учитељ. По овоме пренису издан је текст Законика и у овоме издању. Не зна се тачно време кад је препис ностао, јер је запис о томе, ако га је било, оштећен. Али ио неким одликама у рукопису може се узети да прииада првој четвртини XV века, и као да је пренисан са самога оригинала или са кога од најстаријих преписа, који би био веран оригиналу. Сви остали пренисн иостали су касније. Последњи, ковнљски препис ностао је тек у првој половини прошлога столећа. Међу свима пренисима постоје осетне разлике како у броју чланова и њихову распореду, тако и у језику и стилу. Цео пети одељак у приступу говори о тим многобројннм међусобним разликама појединих преписа. Ове разлике су између иоједпних преписа мање а између других веће, те се према овоме сви преписи могу поделити у неколико група. У прву груну дошли би струшки и призренски преиис, као најстарији и најближи оригиналу. За владе Стевана Лазаревића нзвршепа је ирерада Душанова Законика, пречишћавање и нреуређивање, н тај прерађени Законик сачуван је у Атонском н Бнстричкоме ирепису и још некима, који су блиски овим нреписима. Овако иренрављен Законнк претрпео је тада измене н у језику: народни говор, којим су одредбе у Законику бнде исказане, замењен је тадашњим књнжевним језиком, црквено-словепским. Ову прераду имамо сачувану у ходошкоме и шншатовачкоме препису. У првој ноловини или средином XVII века извршена је опет једна ирерада Душанова Законика: неко је из Законика избацио нли произвољно изменио све што му није било сасвим јасно и познато, и ту ирераду имамо у раваничкоме преиису. Неко је био незадовољан и овом последњом ирерадом, те је крајем XVII или у почетку XVIII века и овај раваннчки препис про-