Prosvetni glasnik

оценб

дузео читав низ припрема, којима, би убрзао пад Византије и обезбедио себн господарстно на Балканскоме Полуострву, а својој држани једно од највиднијих места међу тадашњим јевропским државама. У ред ових припремања иде и законодавна радња Душанова, кодиФикадија доондашњих наредаба о уређењу разноврсних међусобних одиоса у држави, и утврђивање права и дужности свакога. И на окај је начин Душан желео показати, како млада али моћна сриска држава ни у једноме погледу не остаје иза Византије, коју, као већ истрошену, ваља да одмени. На жалост, није се остварила велика мисао СтеФана Дутаана, нитн се испунигае лепи снови нашега иарода. због преране и нагле смрти носиоца идеје о великој улози српске државе, и несрећиих прилика, које насташе у српским земљама после Душана: али законодавна радња Душанова сачувана је п до нас, п сведочи о друштвеноме уређењу у великој Душановој држави, о величини Душановој и тадашњој моћи српској. Оригинал овога значајнога споменика наше прошлостп није још нронађен: или је пропао у низу векова, за српски иарод иуних ојајне борбе и тешких и великих искушења, или још неиронађен лежи у коме манастирскоме кутићу, очекујући марљивога путника истраживача, који ће га спасти манастирске прашине и приказати га научноме свету. Али је Душанов Законик до данас сачуван у многим пренисима, из разнога времена, који су до сада бивали предмет многим научним испитивањима. Мало је научних радника, који се баве ироучавањем наше нрошлости и исиитивањем писаних споменика наших, да се нису нарочито бавили и ироучавањем ових преппса, у којима је сачувана законодавна радња Душанова. Већ су до сада много пута обј^вљивани ресултати марљивих н исцрпних испитивања Душанова оаконика, и овај је сиоменик до сада већ са многих страна иснитан и осветљен. Али опет о њему није било још све речено, није било још ириређено нотпуно, исцрппо издање тога сноменика, са свима потребним објашњењима. 0 томе најбоље сведочи издање, које приказујемо, а које ја тек задовољило све оне многобројне и разнолике захтеве, који су унућивани испитивачима законодавне радње Душанове п издавачима његова Законика. Ст. Новаковић. иознат већ вао неуморан радник у нроучавању прошлости нашега народа, н испитивању нојава у нашем језику и изналажењу и утврђивању закона, по којима бивају у Језику те иојаве, ево по други пут се бави нроучавањем за-

нрикази 665

конодавне радње СтеФана Душана и испитивањем прениса, у кој"ма је сачуван његов Законик. Ресултате својих проучавања објавио је нрви пут о овоме Законику пре двадесет и осам година. Тада је његова радња о овоме иредмету била одлично примљена, али он сам није био њоме задовољан. Како сам вели у предговору овога издања, у нрвоме издању био је учинио осетну погрешку, уредивши ноједине чланове из Законика онако како се данас чланови у законику сређују, по предмету о коме говоре, н На тај начнн норе.метивши ред, којим су чланови ишли један за другим у староме тексту, по коме је тај спомеиик био издао. Зато је у брзо почео помишљати на друго издање овога споменика. Више од четвртину столећа он је с времена на време бавио се овим послом. Захваљујући истрајноме раду тога нашега одличпога радника на књизи, дочекасмо ето, да видимо остварену његову племениту жељу о испрпноме и у свему угледноме српскоме издању тако значајнога српскога писанога споменика. Ово издање Душанова Законика тако је приређено, да сс никако не може сматрати као друго, поправљено издање радње Ст. Новаковића о овоме иредмету, која је, као што горе иоменусмо, објављено пре двадесет и осам година. Ово је нова радња: пздање Законика је нриређено на сасвим другој основи ; поред ресултата, до којих је дошао Новаковић својим нсиитивањима овога сноменика, у овој књизи прикупљени су ресултати и свпх осталих досадашњих научних испитивања о зако-, ноданној радњп Душановој и његову Законику. Те је тако ово издање сада н најнотпунија радња о овоме сиоменику и најкритичпије издање самога текста. Књига у главноме има два дела: приступ и текст; у приступу су ресултати, до којих се дошло многоструким испитивањем текста. Ради бољега н лакшега прегледа пристуи је подељен у шест одељака.. У првоме одељку говори се о почетку писаних закона у старој српској држави, и на томе месту врло правилно се истиче тесна веза, која постоји између појаве пнсаних закона у српској државн и нримања хришћанства од стране нашега народа, указујући на неке знаке, који су се и до данас сачували као сведоци те везе између примања нове вере и писанога законодавства. Установи сабора у старој српској држави носвећен .је други одељак у ириступу. На томе месту се и лепо и потпуно износи значај н улога те установе.

85*