Prosvetni glasnik

672

К 0 в ч

Е Ж И И

разита, ади и умерена. Она се данас виђа врдо ретко — а и тада готово увек неправилна. Данас јој је гдавно обележје — сувишна оштрина. Исто тако став и иријава с оироштајем (обичпо : „ ноклањање") треба да је слободна и потпуно у границама ириродности. ■Све ово важи и за дијалог. Састављањем доброг Декламатора за ученике и учеиице у основним школама знатно 1.е се иомоћи, да једна грана уметности, приступна и нотребна основној настави, истински одговори ономе пхто се од уметвости уонште тражи: леиим иГш облагорођавању душе и срца. Само тај посао ваља радити друкчије но што се но сада и што је досада рађен. А. >Х< Карактеристика овогодишњег учитељског распореда

И онда, ка,да је у Србији бидо не више него две три стотине учитеља, у ночетку сваке гиколске године вршио се известан размешгај учитељски, било по молби иојединнх учитеља, бидо ио стварној потреби, коју је осећада унрава просветна. Доциије се број школа у нашој Отаџбини нагдо увећавао, а с њим и број учитеља и учитељица. Онда је и размештај њихов заузимао све веће размере. Још доцније, кад су у нашој земљи узеле јака маха подитичке странке, те се п учитељи изделиди и ступили у поједине нолитичке таборе, ови су размештаји заузимали све веће н веће размере, и дотерало се било дотле, да се годишње крене но 7—8 стотина учитеља и учитељица са свога места ји то не само у ночетку школске годнне, него у току па и на крају. Једне године су многи нремештаји вршени у сред зиме, а друге је у мају месецу исиремештано толико учитеља, да није било могућно оценити рад учитељски, те је с тога и ревизија те године обустављена! Политичке, партиске, прилике су толико експлоатисаде учитеље, да је школа трпеда ужасне ударце. Настава у њој није могда да се врши мирно, иравилно и с нланом, него на дохват, тек да се истера оцена за новншицу. Једни су траашли од политнке да их награди, или су за награду гледади да јој се одуже. Други су код најбољега рада стрепеди да их она не нокоси. С тога су сви досадашњи учитељски распореди носиди на себи обележје иолитичко, и то ' иар'рско.

Овогодпшњи учитељски распоред, осем у овоме одликује се од осталих распореда још у много које чему другоме. * Прво и прво, ове године је нре распореда имао да се изврши један посао, који се до сада никад није радио од како је министарства просвете. Према извештајима надзорничким огроман број школа имао је накрају године тако мали број ђака, да се у њима није могло одржати ополико одељења п наставника, колико је бидо. Да би читаоци барем приближно створпди слику о овоме стању, споменућемо само ово: даје у почетку прошле шкодске године било уиисано преко дсведесет хиљада ученика, а накрају године, на испиту, није било ни седамдесет хиљада! Преко двадесет хиљада дакле водило се само иа хартији-! Међу тим, број наставника и одељења био је према уиисанима. Број наставника дакде био је веКи од праве иотребе за нуних 20.000 ученика и више. Ако на свакога наставника рачунамо ио 50 ученика, онда излази, да на 400 одељења ваља затворити и четири стотине учитеља ставити на расположење, оставити без разреда, без школе! Министарс.тво је овај број свело на две стотине , с обзиром иа локале и на хигијенске захтеве. Па и опет није могло да прође у јавности без прекора, како мииистарство иросвете „затвара школе", место да их отвара, и како ова влада „сузбија ширење просвете у масу!"... Бидо је наставника не само са 20 -30 ученика, него и са 15—20, 14, 13, 12, 11, 10, !>, 8, 7 н 6 ! Изузетак нису чнннде ии саме вароши. Бројеви: 14, 18 и 12 били су у окружним градовима. У .једном бившем окружном граду бидо је: у I р. 48, II 45, III 46, IV 41 ученик. II за овај број ђака било је <9 (осам) наставника!. .. Очевидноје да се овако није могло трпети пи онда. да су учитељи осталн на државном буџету. Да наведемо за пример, да је у самоме Шапцу укинуто 5 одељења, у Пироту 0, у Иожаревцу 7, у Нишу 9, а у Београду 11! Бидо је места, где је остало само иоловина учитеља. Ваљало Је дакде нретходно нрећн све школе редом, прегледати бројно стање ученика по одељењима и ухватнти тачан Фактички број који иоходи школу, на нрема томе и ирема простору учионнца одлучити: колико ће одељења ту да остане, како да се разреди комбинују и који учнтељи да се ставе на расположење, за премештај. И, ето, то је посао ,-Јкоји до сада није рађен никад и који је стао огромна труда. * Ири овоме последњем министарство је водио једино принцип: који је млађи, који нема деце,