Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е Ж И И

који је доцније дошао у то место, којега више оптужују и за ионашање у колегијуму и за понашање у друштву, и, најпосле, којп има гору оцену. (Сви тројкаши овогодишњи премепггени су из вароши). Мннистарсгво је дакде нмало да рачуна у првом реду с гомилом учитеља од две стотине, која је остала на улици, без школе м разреда. Сем ових, у служби без службе, пред министарством је стајала друга једна гомила. То су нови кандидати, а нарочито кандидаткиње. Кандндата није било много и лако је бнло наћи места за њих. Али кандидаткиња јс било: старих, из пређашњих годкна, око две стотине, и нових, овогодишњих, из обе В. Ж. Школе око 150; то је иреко три етотине. Свега дакле, с учитељима из затворених одељења, преко ает стотина. Шта је сад имало да се ради? Нема сумње, да је било најпрече: дати места наставницима, који су остали без места. Ово .је морало да иде ио иотреби, због спајања. Зато се и гледало, да буде што ближе месту где је који насгавник био. Само у крајњим случајевима, ако нцје било месга ближе, промештани су даље, онамо, где га је било. А њих је било највише онамо, где су билн заступници пли привремени, који су разрешени 1. септембра ио новом закону о народним школама. Па ношто ово обично нису завидна места, а укидање одељења ионајвише је било у варошима и већим селима (поред пруге), то је било неминовно: да је сваки од ових из затворених одељења морао добити горе место, но што га је имао. О новима није бидо ни мислити. Вило је сиротица, које су изјављивале, да иигде ничега немају, да су све нотрошиле само да сврше школу и добију кору хлеба, те да исхране стару мајку и млађу браћу и сестрс, па и за њих у први мах не беше места. 0 молбама за премештај скоро није се ни могло водити рачуна. Све су оне тежиле варошима и железничко) прузп.; а према спајању одељења имађаше да се ради у супротном правцу. Па ппак ,је од близу хиљаду молаба могло да се задовољи око 150. Међу овима је пуна половина оних који иду из затворених или укинутих одељења. Али одвише је редак случај, да се и по молби могло дати боље место, него пли равно пли горе од онога што је ко имао. Али су га ипак многи волели, било због нородичннх веза, било да се избегну какве непријатностн у староме месту. Сем овога министарство је имало да поштеди од премештаја: 42 учитеља, који су чланови земљорадничких задруга, 87 који су управннци метеоролошких станица, око 80 њих који су се одли-

673

ковали у Пољопривреди, од којих су 21 и награђепн од стране министарства Народне Привреде, и око 90, који су свршилн иољопрпвредне курсеве ове године: у Вукову, Краљеву и Топчидеру; а довести у места, где има или треба да буде радиопица за ручни рад или их одатле не дирати, око 90 досадањих курсиста. Поред ових начелннх тегоба истицале су се још и безбројне- личне претензије, протекције, инкриминације итд. Начелни захтеви ни у подовини случајева нису се слагали с личнима, и с тога је ваљало жртвовати начелне личнима или .шчне начелнима. Средине нема. Комисија се приводела царству небескоме. Она се држала начела. Она је задовољавала интересе школине и народне, а не ннгересе појединаца. Ово је још више увећало непонударност овога распореда. Нико није задовољан; никоме није „учињено" по молби; пиједна од политичких иартија није задовољена; свака чак вели, да су њени људи „гоњени". Ово тврде, везу.јући се за иоједине конкретне случајеве. Али, кад би се правила изводила из појединих примера, онда би нримера овде било много вигае за супротно тврђење. Заштићене су све партнје. И, може битн, никада се, ни једне године није гдедадо на подитичку боју мање него ове године. Не споримо, да је било неколиколремештаја и полџтичке нрироде. Али је то бидо само онде, где се претеривало, где је рад учитељев ван школе шкодио и угдеду и позиву његову и мирноаде раду школскоме. Никако се дакле ради тога не може придавати овогодишњем распореду политички карактер у онште, а још мање партпски. Нада све ово истицао са нринцип : не кретати никога безјаке потребс. Отуда и изишдо и само тако је могдо да буде, да је, при свем оволиком покрету и оводпким многобројним обзирима, иремештено ове године „ио потреби" само њих 154. Покажите и једну годину са мање премештаја но злогласној нотребн, где је влададо начедо: јури другога. да направиш место иашима. А кад узмоте,*да, су у овоме броју и курсисте за Ручни1Рад н многи пољопрнвредници, онда дако можете увидети колико је до сад тако много злоупотребљавана „цотреба" употребљена у овоме раснореду. Може се слободно, без зазора и устезања, рећи, да је овај распоред нризнао начело сталности учитељске н пре новога закона, који је с пуним правом н избацио оно здо игго се звало „по потреби." Ваљадо је дакле пре ступања у живот новога закона, који је загарантовао учитељима сталност, распоредити снаге, Сгавити свакога на своје место и оставпти га ту да ради. А што то није бидо мо86 *