Prosvetni glasnik

674

гућно потпуно извести, томе је крпво оно снлно укидање одељења; а томе опет узрок је наша тежња да гато више деце у шкоду упишемо , а нехат да их у школу доведемо. А кад би и одбори школскп, нарочито ; преДседници, били марљивији у својој дужности, у кажњавању и извршивању казна за дечје изостанке, и учитељи вештији, да радом својим, наставом и понашањем, практичношћу н љубазношћу привуку децу за себе и школу: онда свега овога не би ни било. Из свега овога вндимо ово: 1. Да су сви досадањи расиореди учитељски од пре двадесетину година внше мање носили на себи карактер иолитички и то партпски. 2. Да ни једне године пред распоред није било оволико укцдањи одељта н толики број учптеља на расположењу. 3. Да ни једне године није имало да се водп нити је вођено рачуна о толиким обзирима од оаште вредностн, 4. Да су сви досадањи распореди носилн на себн карактер лични, где се гледало, да се учини појединцима, по жељи њиховој, ма и на рачун другога. 5. Да овогодишњи распоред нема политнчки карактер у опште, а још мање партискн. 6. Да је овогодишњи распоред нмао да се бори с највећим тешкоЛама око ирегдеда правога бројнога стања и укидања великога броја одељења, чнјц су наставници остади на расподожењу. 7. Да је овогодишњи распоред имао да води највише обзира о потребама од оиште вредности, као : о учитељима управницима метеоролошких станица, чдановима земљорадннчких задруга, пољопривредницима н курсистима за Ручни Рад. 8. Да је он ирви признао н освештао ; начедо сталности учитељске, те никога није кретао без праве'иотребе и за љубав другоме. 9. Да се ради свега тога најмање могао да одазове модбама иојединаца,\ бидо за премештај или службу. 10. Да је најмање нових кандидата, особито кандидаткиња, могло добити службу. 11. Да је, с тога, ово најмањи учитељскн распоред. 12. Д<Сје, но томе, најтежи, најисаравннји, ади и — најнеаоиуларнији. Ј. 31.

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Школе у Србији Називи средњих школа у Србији. — На нредлог министра нросвете и дрквених- цослова, Н>. Вел. Краљ је својим указом од 6. ов. м. наредно да се од сада назинају: ирва београдска гимназнја: Гимназија Краља Александра I; друга београдска гимназија : Гимназија Вука Отефанови&а КараџиКа; крагујевачка гимназија: Гимназија Кнеза Милоша Великога; нишка гимназија : Гимназија Краља МиланаГ; иожаревачка гимназија: Гимназија Кнеза Михаила; шабачка гимназија: Гимназија Госиодари Јеврема ОбреновиРш, и чачанска гимназија: Гимназија Госиодара Јованс^ Обреновића. ❖ Гра1,анска школа у Београду. Као што је иознато, г. миннстар је одобрио, да се и у Београду отвори грађанска школа. Г. мпнистар је желео, да престоница не само добнје ову нову школу, ио да оиа овде, на домаку странога света, на очима управе просветне, а у поносној престоиицн нашој, буде за углед и осталнма. Ову жел>у његову ирихватио је радо н данашњи председник онштине београдске, те је уступио потребан локал и обећао сваку иомоћ. Радо бележимо, да ово није остало само на обећању, него да је, иоред осталих намирница, оншгина већ дала ириличну суму, те је набављен алат за радиоиицу Ручног Рада, без које се грађанска школа не- може нп замислнти. Отварање ове школе било је 2. новембра у 9*/ 2 часова пре подне. У лепој згради школској на Дунавском Крају, у једној пространој учионици на трећем спрату обављена је ова скромна свечаност, коју су ноходили и г. министар иросвете и г. иредседиик оппгтннски. После ноздрава управника Милоша Велицкога држао је подужи говор о задатку ових школа г. ПутниковиИ, учитељ ове школе, а зањим је г. министар поздравио овај почетак и пожелео, да школе ове донесу Отаџбини нашој она добра, која је од њих и очскивао нови закон о народним школама, који их је и увео, а ученике је поучио, како да раде, те да буду добри ученици, доцннјс добри грађани, од користи и себи, и својима, и народу своме. У ову^школу уписано је до сада оксГдсведесет учеиика, и то је највећи број, колико се до_сада уписало по свим грађанским школама. Познајући и наставнике као одличне раднико н и земљиште иа коме је ова' 5 школа, ми се тврдо'надамо, да ће она иотпуно одговорити ;кељи г. министра и ностати угледном. Ј. * Грађанске школе и н.нни наставниди. јОд почетка ове школске године па до сад но одлуци гоеподина министра просвете отворено је 12 грађанскнх школа п постављено 16 наставника, и то; 1. У Београду: Милош Велицки, Димитрије ПутниковиИ и СреЖко СтевановиК, 2. У Градишту: Никодије СтевановиК, 3. „ Обреновцу : Илија Миљковић, 4. „ Рачи: Гаврило ЈРанковић, 5. „ Јагодини: Петар НикетиЛ,