Prosvetni glasnik

4

КОВЧЕЖИЋ

675

6. ,, Свилајевцу: Илија РадосављевкЛ, 7. „ Краљеву: Михаило МилошевиЛ, 8. „ К.рушевду: Василнје ТерзиИ, 9. „ Кн.ажевцу: Тома ТодоровиА, 10. „ Прокупљу; Милија ЛизарсвиИ и Драгутин Тоилица, 11. У Лесвовцу: Лазар ОбрадовиК и Ђасилије . БубичиЛ, 12. У Лозници: Владислав ПоиовиК. ■ ' л. Девојачке школе. — Одлуком г. министра цросвете и црквених нослова отворене су до сад у нашој отаџбини три девојачке школе, са но једном наставницом, и то: 1. У Зајечару — Стана ХермановиЛева, 2. , Шаицу — Анђелија СпајиКева, 3. „ Нишу — још није постављена.

Школе у Аустро-Угарсвој Ночетак дневнога рада у будим - пештанским школама. ~ У Будиму и Иешти одлучили су, да зими у народним школама јутром почињу предавања у девет часова. Ово су урадили због тога, што је зими у осам часова још врло хладно, и деца, идући у школу тако рано, удишу још врло хладаи јутарњи ваздух, од куда носле долазе многе болести, које се код деце нарочито зими јављају. 11о6ол.шан.е учитељских нлага. — У Угарској ће од нове године побољшати у неколико учитељима плате. Тако они, који имају иет година учитељске службе, добићс 500 Форината на годпну, који служе 15 година бОО.Форината, а они који служе преко 25 година, добиће плате 700 Форината на годину. * Просветни буџет маџарске престонице. За ову годину буџет маџарске нрестонице Неште за нросветне цељи нзноси 2,062.799 Форината, за четврт милиона вигае но што је овај буџет изиосио у прошло.ј години. Више од половине овога новца намењено је народним школама. * Чешке школе у Бечу. —, Чешко друштво Коменски издржава за. Чехе, који живо у Бечу, шест ткола: једну потпуну грађанску школу са седам разреда за мушкарце и седам разрода за девојчице, два забави-гата и три школе, у којима. се учи чешки језик. Све су школе нуне ученика. У овој години друштво је имало расхода за ове школе 19.576 Форината, а-приход је 3.500 Форината мањн, зато се друштво обратило своме народу за номоћ. Још су се обратили п чешким иосланицима, да чешкој гаколи у Бечу израде право јавности. * Учитељи у Крањској. — У Крањској се опажа велика оскудица у учитељима, те се на многа места, где су учитељи нотребни, морају ностављати учнтељице. Ово долази отуда, што су тамо нлате учитељима врло мале, па се мало који хоће и посветити мучноме учитељскоме позиву.

Школе у Францусвој Испит учитеља учитељских школа. — У Француској постојн испит и за учитеље учитељских школа. Поред другпх нредмета кандидат нолаже и нарочити испит из Фраицускпх класичних нисаца. Тамо се сваке треће године објављује, којих класичних Француских писаца дела морају бити позната кандидатима, који у току тога времена буду нолагали овај учитељски исиит. Сваки кандидат мора нроучити та дела. Кад буде на иепиту, њому се одреди који одломак из кога од тпх дела, и он мора то лепо разумеги, рашчланити, указати на главну мнсао н показати везу између мисли, које су у томе комаду обрађене. Школски пријатељи. — У Француској нојавио се читав покрет у корист учитеља. Недавно је склоиљено као неко удружење нод нменом „скуп школских нријатеља", коме је задатак да ради на томо, како би учитеље постављале и иремештале иросветне власти а не начелници Спремљен је нарочити нозив у своме смпсду и тај је позив потписало многатво одличних научника н школских радника. —

I Шволе у Енглеској Заједничко школовање мушке и женске деце. — У Америци еве више преовлађује мигаљењо, да се мушка н женска деца школују заједно у народнпм школама. Сад се и у Енглеској чине огледи, да се мугака и женска деца заједно школују, очекујући да ћо непрестано дружење мушкараца и девојчица и заједно гаколовање повољно утицати и на васиитање ученичко и на буђење частољубља и веће марљивости У раду.

Школе у Данској Нише народне школе. — У Данској постоје * нарочите вигае гаколе за оне, ко.ји свршо само основну школу. Те гаколе моходо и мушки п женске у вре' мену од осамнаесте до двадесет и нетс своје годинеа доста иута и ^ старијим годинама. У тим школама. уче домаће газдинство, основс законске, пародну историју, земљонис своје отаџбине и друге иредмете, који су потребни свакоме човеку. Из године у годину расто број слушалацаЛ' овим школама. На ове шко.ге држава троши иа 300.000 динара годишње.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Државна архива. — Народна Скупштина је усвојила н ЈБег. Вел. Краљ иотнисао је закон о Државној Архиви Краљевине Србије, која ће од 1900. године почети да постоји као засебно државно надлештво, које ће стајати под врховном управом и надзором министра пресвете. Државној Архиви бнће задатак: да ирикуиља, сређује и чува све документе од општега значаја и историјске вредности.