Prosvetni glasnik

95

Још нешто. Не би ли било боље и корисније, са обзиром на материјалне незгоде у којима се уредништво овога листа налази, да Наставник почне

К 0 в ч ШКОЛЕ У БУГАРСКОЈ — 110 РЕФЕРАТУ ЈЕДНОГ БУГАГИНА (сПРШЕТАк) II. Средње шЈ^о.ле Све школе изме^у народних и универзитета обележавају се заједничким именом средње, а то су: 1. гимназија, 2. учитељска шкода, 3. богословија, 4. занатлијска и трговачка школа, 5. војна школа, 6. сликарска школа. Средње школе имају два курса: ииаш и виши; нижи траје 3 године и обавезан .је за све врсте средњих школа; он почиње по свршетку средњег курса основне школе или по свршетку четвртог разреда. Ево нрегледа година учења у појединим школама: основна школа 4 године ; грађанска 4 + 3 = 7; к^асична гимаазија 7 + 4 (а по новом закону 7 -ј- 5) = 11 (12); реална гимназија 7 + 4=11; богословија, занатлијска и трговачка школа 7 + 3 = 10 школских година. Наставни су иредмети у нижем курсу средњих школа (или у последња три разреда грађанске школе): 1. веронаука, 2. бугарски и старобугарски, 3. друштвено уређење и закони, 4. историја, 5. геограФија, 6. аритметика, 7. геометрија, 8. природне науке, 9. Физика и хемија, 10. хигијена, 11. Француски (или немачки), 12. ручни рад, 13. цртање, 14. лепо писање, 15. певање и 16. гимнастика. Оваке седморазредне грађанске школе имају у свакој вароши — често имају и ио 1—2 разреда од вишег гимназијског курса, и онда се зову ирогимназије. У овим школама раде око 490 учитеља и то: у. мушким грађанским школама 300 учитеља, у женским 39 учитеља и 92 учитељице, а у мешовитим грађанским- школама 57 учитеља и 2 учитељице. Учитељи и учитељице у овим школама плаћају се као да су у гимназији. 1. Гимназија Све су гимназије под врховним надзором министарства, а има их мушких и женских. Од петог разреда гимназија се делн у класнчну и реалну; класична се учи 4 а реална 3 годпне. Но свршетку гимназије сваки ученик полалсе испит. У нижој ги-

излазити, као и иекада, у двомесечним свескама, само без икаквих прилога? Нека квантитативно опадне, да би квалитативно кренуо напред. Ж. 0. д.

Е Ж Н Ћ мназији нлаћају ученици школарину и то 10 динара годишње а у вишој по 15 дин.; сиротни не плаћају ништа. Наставиике иоставља министар просвете и то само оне који су свршили уииверзитет. Новопоставл>^ни учитељи обавезни су после једногодишње праксе полагати државни испит, и онда постају стални учитељи пете класе. У ванредним случајевима за неке техоичке наставне предмете постављају се за хонорарне учитеље и који пемају вишег образовања; ови добијају 100—200 дин. месечно или 3—5 дин. за сваки час. Стални се учитељи деле у пет класа; из једне класе нрелази се у другу после сваке иете године. Плате су овако уређене: учитељи учитељице новоностављени 2400 д. 2160 д. V класа 3000 „ 2700 „ VI , 3600 , 3300 „ III „ 4200 „ 3800 „ II „ 4800 „ 4400 „ 1 „ 5400 „ 4800 „ Учитељи у Софији имају и додатак од 360 д. годпшње. Директоре поставља минисгарство и имају додатак 600—1200 дин. годишње. Сваки учитељ мора имати 16—24 ч. недељно, а директор само 4—6 часова. Наставне планове и за гимназије прописује министарство, и они имају исте мане као и планови основних школа. По новом плану нов је нредмет и у класичној и реалној гимназији хигијена. У жеиским гимназијама исти су нредмети сем што се не уче класични језици, већ место њих : систем педагогике, историја недагогике. оншта и иосебна дидактика, хоспитовање, практични школски рад и Фребелова педагогика. Но новом наставном илану латииски је у женским гимназијама Факултативан. И целој земљи има 9 потпуних гимназија мушких и 7 женских, које су добро посећене. 2. Учитељска школа Учитељска школа има сва права гимназије од које се битно и не разликује. Први основ 4 године