Prosvetni glasnik

96

КОВЧЕЖИЂ

осноине школе и 3 годиие нижи гимназијски курс иди цеда грађанска школа од 7 година обавезно је за сваког који хоће да учи учитељску шкоду. Учитељска се шкода учи 4 године, дакле. укупно: 4 + 3 + 4 = 11 год. Ученик не сме бити млађи од 14 година ни старији од 17 година; при стуиању у ову школу подаже се пријемни испит. Кодико ће се ученика примити у I разр. утпрђује и објављује министарство просвете на 1месед пре почетка школске године. Учнтељи су и у учитељској шкоди само они који су свршили универзитет. Уз сваку учитељску школу има и вежбаоница као њен одељак и директно од ње зависи. Прве три године ђаци само хоспитују, а четврте предају под надзором директора, учитеља иедагогике и дотичног разредног учитеља. Недељно се држе по два предавања, којима су присутни сни ученици. Критика иа предавања ^ржи се посде у засебним конФеренцијама. Последњих 7—10 дана школске годнне ученици се занимају само практичним радом. У цедој земљи има пет учитељских шкода, у којима је 1896.Ј7. год. било 2660 ученика и 135 у читеља. И С II И Т И На крају школске године држе се исиити, и то у основним шкодама су јавии, а у средњим нису. Иснитима је у осповним школама присутан шкодски надзорник, а ако је спречен, он шаље два учитеља, који му носле ноднесу извештај о исниту. Чланови школског одбора обавезни су да буду на исиитима. У I и II разреду испит може бити у облику разговора, иначе се постављају иитања и траже одговори, по којима се суди о способносуи ученика. У средњим је школама исинтивање тројако : а. усмено, преко године из нређеног материјала, б. писмено (екстемпоралије) најмање једанпут сваког месеца и в. генерадни писмени испит на крају свак • школске године. Учитељске плате Учитељи средњих школа добро су нлаћени ; у основним шкодама плате су неједнаке за сеоске и варошке учитеље, што се види из овог прегледа: у вароши у седу новопостављени ■ • - 960 д. 720 д. III класе 1200 „ 840 „ II , 1500 „ 1080 ,, I „ 1800 „ 1500 „ По закону дужне су општине бољим учитељима давати и' додатак, али се то у пракси ретко дешава. Учитељи и учитељице имају подједнаку ндату.

III. Уииверзитет До 1888. г. млађи људи, но свршетку средње шкоде, ишди су у ииостраиство. Број бугарских ђака на универзитетнма. у Швајцарској, Русијн, Аустријн, Белгнји, Немачкој, Француској и Итадији био је врдо ведики. Па нпак то није бидо довољно за земљу да се поиуне виша н важиија чиновничка места. Зато је министарство нросвете 1888. г. отворило Велику Шкоду у Софији , која је удешавана но угледу на стране уннверзнтете. У Ведикој Школи уче се све научне дисциплине, а има три Факултета: 1. жторијско-филолошки, у ком се уче: историја, географија, словенска Филологија, литература, ФилосоФИЈа и педагогика; 2. физичко-математички, у ком се уче: природне науке, Физика, хемија п математика, и 3. аравни за правне и државне науке. У сваком се Факултету учи ио 4 године; зимски семестар почиње 1. октобра.и траје до 31. јануара, а детњн од 15. Фебруара па до 30. јуна. На челу Велике Шкоде стоји ректор који се бира између редовних прОФеФесора сваког семестра, а нотрђује га министар просвете. Наставници се деде на редовне, ванредне и ванредне хонорарне проФесоре и приватне доценте. Приватни доценат може бити (кад има празно место) који је свршио средњу школу, положио иснит на иеком универзитету и написао хабидитациону расправу, коју је савет нримио. Академијски наставиици добивају пдату из министарства просвете, и то : редовнн нроФесорн 7200 динара годишње, ванредни 6000, ванредни хоиорарни 15—30 динара од часа и доценти 4800 д. Ректор има још 600 д. Додатка. Асистенти, кад нису ђаци, добивају 2400 дин. годишње. Ђаци могу бити који су свршили средњу школу и положили испит зредости (женскиње нема право да учи у Великој Шкоди), а свршени ђаци учитељске школе и богословије могу бити уписани као ђаци ФилосоФнје и недагогнке. У изузетним сдучајевима одлучује академијски савет да ди ће неко бити примљен за ђакаили неће. Сваки ученик мора сваког семестра имати 15—18 часова и плаћа 20 динара шкодарине, сиротни не пдаћају. На крају семесгра држе се колоквије. 1896.|7. г. било је на Великој Школи 14 редовних, 1 ванредни, 21 хонорарни проФесор и 3 ириватна доцента,—свега 39 наставника, а учеиика је било 300.