Prosvetni glasnik

124

Ш К 0 л с к и

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

IX Др. Стев. М. Окановића, надзорника оснон. школа у ср. бољевачком Гбсаодину министру иросвете и цркв. иослова Наредбом Вашом од 29 маја, ове год., ПБр. 8617, изводели сте ме Одредити за надзорника основних школа у срезу бољевачком, окр. тимочког. Ја сам се тога ради кренуо па дан 81. маја у вече. До 29. јуна сам се бавио прегледом школа. Јуна 29. пре подне посетио сам сола: Добрујевац и Добро Поље, те сам се на лицу места уверио о могућности, да се и у тим селима отворе школе, о чему сам повереном Вам министарству иоднео нарочити извештај. Истог дана носле нодне од 3—7 часова држао сам збор учитеља из среза бољевачког, на коме сам раеирављао једно од најважнијих питања из онште дидактике: о разради наставног градива на асихолошкој основи. Гадујем се, што се могу нохвалити многобројном посетом учитеља-ица тога предавања и одушевљењем, које сам тим предавањем у њима изазвао. Сутра дан сам се кренуо на нут у Веоград и дома сам приспео 1. јула у јутру. Учитељи су у овом срезу, господине министре, у оиште узев, дали држави оно, што се од њих законом, програмима и другим законским прописима тражило и, имајући то у виду, ја нисам могао за оцењивање учитеља и њихова успеха имати другн критеријум — који би био заснован на науци о васнитању (а који је у огромноЈ протнвречности са званичном организацијом наших основних школа) до тај: да ли су и у колико су учитељи одговорили ономе, што званична организација основ. школа од њих захтева. Али у томе сам био строг и праведан. Будите уверени, господине министре, да ни једном учнтељу-ици нисам ништа поклонио на рачун државе, већ шта више да сам у случајевима колебања пре допуштао себи да се огрешим о учитеља но> о државу, јер, ако би се огрешио о државу, ја бих у исто време наградио неспремна учитеља или нерадника, а то значи: подржао бих га у томе, да и даље остане неспреман и нерадник. Ну и поред све строгосги успех је био у главноме врло добар. Имао сам свега 49 одел>ења да прегледам и од тих сам у 11 нашао одличан, у 24 врло добар , у

Л 2 Т 0 П Н. С 12 добар и у 2 слаб уснех, а то значи, да је резултат уепеха у овом срезу у опште врло добар (3'69). I, Али ко би но овнм оценама ценио н васпитну моћ српских основ. школа (а тај је утицај школе свуда, а у овим крајевима особито, од превелике потребе), т.ај би се љуто нреварио. Званична организација наших основ. школа захтева остварење у недагогици званог дидактичког матсријализма; од иаше се основне школе тражн знање као циљ целокупног рада у школи, а нарочито се наглашава корисио знање. То се зиање иредаје; оно се не развија у унутрагањости васпитаниковој, или боље рсчоно: њим се не развија одређена уиутрашрвост. Деца примају рсцеитивно све, што им се нружи, али нису духовно иродуктивна , а најмање су самостално продуктнвна на нољу друштвеног и националног живота, на суделовању у културном (духовном и материјалиом) кретању оне околиие, оног друштвеног живота, у коме ће се као људи находити. — С тога ире свега треба бити начисто с тим: да основној гиколи није циљ знање, веИ даје знање средство за развијање извесие унутрашњости у деце, која постају људи. Циљ нак основне школе мора бити стварање и развијање оног психичког стања у дечјој унутрашњости, које је најподесиије, да из њега произађе јака морална воља, која ће са извесиих гледишта да управља приликама у животу. На кратко : научна педагогика захтева образовање морално-националног карактера као циљ васиитања пзвеспе друштвене заједиице — нације, па према томе п циљ наше основне школе као васпитне устаиове мора бити образовање моралио-националног карактера. Од тог општег циља ставља се у завпсност циљ наставе уосновној школи. Настава мора да је васиитна, а то значи, да се наставна грађа не треба да даје деци ње саме ради , већ ради онога, што оиа треба да иронзведе у унутрашњости њиховој за остварење врховног васпитног циља. А како јака моралиа воља може да нроизађе само из иизова н преплета психички природно створених представа под парочитим условима, које је исихологија утврдила, а научна педагогика акцентирала, — то значи, да и настава мора да води рачуна о тим законима: лсихичким и педагошким, Но унутрашње стање, из којега може да ироизађе јака морална воља, није гомила несређених знан-