Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Б Ж И '&

153

К 0 в ч ГОДИНА РОЂЕЊА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

До последњег издања Доситијева „Жипот и прикљученија" не беше несагласице у мишљењу о времену његова рођења. Сви се слагаху у томе, да је рођен 1739. године. Приређивач издања Српске Књилгевне Задруге, г. Ж. Поповић, у предговору к тој кЊизч изнесе своје мишљење, да помеиута година „додази у јаку онреку са многим местима у самим Обрадовићевим списима", већ да је Доситеј рођен 1744. године, можда баш 26. октобра. Г. Поповић највише поверова речима у Предисловију поменутога деда: „Тридесет и осам моји прошасти година напомињу ме, да је подпе мојега живота преминул.о а . Ово би само могдо бити, ако је Доситеј рођен 1744. год.. ношто се, по мишљењу г. Поповића, пе може никако узети, да је Предисловије писано про 1783. године, и ако се и та мисао једном јавида. ( Одјек за 1884. год. бр. 32.). То место у Предисловију најмеродавније је у овом питању за г. Поповића, а изнађени датум боље се „сдаже и с осталим местима у Обрадовићевим списима". У номенутој Доситијевој књизи има још неких места, која могу ићи горњем мишљењу у придог. Међ првим редовима гдаве „ Почетак мојега иутовања " (стр. 73. у пздању С. Е. Задруге) налазе се ове речи: „Био сам у то време у четрнаестој години возраста, ненаучен нимадо пешице ходити". Мадо даље предази на причање о проласку поред Семартона, о тешком растанку с тим местом, сећа се некадашњих срећних тренутака, које је у том крају провео, па веди: „И сад, пигаући по двадесет и нет година, возмуштава ми се утроба, сузе ми теку и веома тужим". Рачун би дакле, био овај: 1783 — (14 -ј- 25) =-1744., као што се види, исти ресудтат као и у првом рачунању. Па ипак сам намеран ноказати, да се 1744. не може узети за годину Доситејева рођења, нити да се тај датум слаже са осталим местима у његовој аутобиографији. Рачунање је просто. Пека је рођен 1744. год. Кад му је била четрнаеста година (стр. 73. I део), пошао је у Хопово. То би било месеца јунија 1758. год. У Хопову је провео „бдизу три года" (стр. 89.) и у јесен отишао у Загреб, где је. и зиму провео (Ж. и прнк. II део, стр. 14.). — Било би

е ж и а 1760. год. У нродеће пођ.е пут Дике и Крбаве (17. стр.) и „пред градом Книњем" отпочне учити децу — То је онда 1761. година. Ту преседи три годинс, „три миле године", и у јесен пође у Атонску Гору (20. стр.). — Била би јесен године 1764. Не могавши, грозничав, отићи, куда је хтео, проведе јесен и зиму у Мајини, у нродеће на Ускрс заиопе га и одмах се врати у Далмацију , где се погоди за дпе године учити децу (стр. 21.). — По горњој претпоставци, бидо би пре почетка дета године 1765. Да овде застанем. Г. Поповић вели ( Предговор стр. III), да се Доситеј 1765. год. бавио у Косову у Далмацији код свештеника Аврама Симића и у то време почињао свој књи?кевни рад. Рачунајући пак по ономе, што је Доситеј сам о себи писао, није се могло то десити године 1765. баш и да иримим 1744. годину. До борављења у Косову треба још година и три месеца и да би било сдагања, морало би се у невољи узети, да је Доситеј пред крај дванаесте године пошао у манастир, ако би се хтедо, да се не обара поменута година рођења. Ну даље, држећи се горње претпоставке. „У трећеммесецу Фторе године" пребегне попу Авраму у Косово, ту пробави месец дана, (Ж. и прик. II, стр. 21.), а доцније оде у Приморје. Било би друге половине 1766. године. У пролеће друге године пође за КрФ (23 стр.), ту пробави 45 дана (стр. 29.) а два и по месеца доцније стигне у Свету Гору. — Вило би крајем дета 1767. год. Јесен и зиму пробави у Светој Гори и у пролеће (треба да је 1768. год.) оде у Смирну. У њој је живео три године (стр. 35.) и на ведики понедеоник пође отуда, на Ускрс био је у Џатри а месец дана иосле тога оде у Хормовс. — То је, по овом рачуну, у дето 1771. год. У почетку септембра исте године замоле га хормовске старешине, да им отправи „неко дело недадеко од КорФа, о којем делу морао... се бавити најмање четири месеца 1 * (50. стр.), а ио свршетку посла и петомесечног одсуства (52. стр.), није се ни враћао у Хормово, већ оде на Крф и код Андреје Петрицопода пробави годину и месец. Излазидо би, дакле, да је на Крфу био до нродећа 1773. год. И овде да се застане. Пишући о растанку с Крфом, помиње Доситеј и једно Андрејино „доброчинство". Оставши без новаца, понуди му Обрадовић своју горњу чохану хаљину и Андреја је куни за двадесет нијастера. Али хитри Грк метне је опет

\