Prosvetni glasnik

ОЦЕНБ II ПРИКАЗИ

113

Ситница га носи рањена, док га не спази Туркиња девојка, која хоће да га избави, ади њен брат, опет намамљен Вуканшновим благом, одсече му главу. Опет но другој песми Вукашин с браћом участвује и у косовскоме боју. Међутим Фабула о Вукашиновом слузи Николи, који убија Вукашина, ради златнога орла (крста, сабље), која је у разним песмама разнолико опевана, као да је постала из познате борбе, коју ,је водио Никола Алтомановпћ с Вукашином, и у којој му је уграбио неке земље и градове, које је после од овога преотео кнез «1азар. На то упућује и име убице Вукашинова, који се у некојим песмама зове Никола, а у једној чак и Никола Томановић (Алтомановић ?). Примери многих варијаната народпе појезије, који су у овоме прилогу, узети су само из неколико нознатијих зборника наших народних песама, те се местимице не може уочити тешња веза изнеђу иојединих варијаната исте песме, чега, на сваки начин, не би било, да су за овај посао ирегледане све до сада објављене песме, које су растурене но многим зборницима, часописима и календарима. А ово се могло доста лако урадити, јер је у Академнји Наука већ велики део до сада објављених народних песама прегдедан и избележена им кратка садржина. Али овим нрилогом и није се мислило да да исцрпна расправа о варијантима наших народних песама. То су белешке, које, као што и сам писац вели, ваља сматрати само „као додатак опој грађи која је за проучавање варијаната и у опште живота народног певања до сада већ изнесеиа и која има још да се износи". На петоме је месту у Годишњици из Сарајлијине Србијанке „Вдагоразумија сила", са опширним коментарима проФ. Драгише Милутиновића. Сарајлијина је Србијанка један од најзначајнијих књижевних производа наших, што их добисмо у овоме веку. Она је стихована историја борбе нашега народа за ослобођење. Али је Србијапка из године у годину све неразумљивија. Још у оно доба, како се појавила, док су још били у животу многи наши великани, чија се дела опевају у Србијанци, док је било још свеже сећање на многе догађаје из устанка, који се у Србијанци слави, — у њој је било доста тамних места, која се нису могла разумевати без нарочитих обЈашњења. Сада је тих нејасних места у њој све више, и нарочита објашњења су све потребнија за потпуно разумевање њено. Ми се можемо само радовати што се овога труднога посла, коментарисања Сарајлијиних песама, подухватио сам син великога песника, који је у могућности, да најбоље и најпотпуније расветли

сва нејасна места у песмама свога неумрлог оца. Већ је неколико годииа, како проФ. Милутиновић једну но једну песму Сарајлијину расветљује. Његови коментари већ су познати свима, који редовно читају Годишњицу, а познати су и многима другима, јер су о појединим песмама објављиванн и у некојим нашим листовима (Бр. Колу, Звезди). И коментари уз песму „Благоразумија сила" на истој су основи израђени, на којој и остали до сада објављени коментари проФ. Милутиновића иоједипим Сарајлијиним иесмама: задржавање код свакога стиха, код сваке готове речи, уз које се стављају и читави номени о иојединим људима и догађајима; иоједина објашњења су пре сувишпа него недовољна, тако да ће нам данас нека од њих изгледати сасвим обична, па готово и пепотребна. Али ови коментарн нису само за садашњицу. Њима се хоће да учини Србијанка разумљивом и потомству, које ће бити много даље од догађаја, који су иредмет Србијанци, но и ми што смо. Овога ради морамо се сложити с нро®. Милутиновићем: да је боље да сада објашњења поједипих места у Србијанци буду и сувишна, но да коју десетину годвна касније буде у Србијанци нејасних места и крај свих коментара. Желети је само да што скорије добијемо потпуно издање Симине Србијаике са оваквим коментарима. На последњем је месту у Годишњици некролог члану одбора Чупићеве задужбине, пок. Светиславу Вуловићу, из пера проФ. Момчила Иванића. Овај је некролог сиремљен, по већ утврђеноме обичају да се о преминулим члановима одбора Чунићеве задужбине, донесе кратак помен, у коме ће у кратким потезима бити оцртан живот и рад тога члана. Тако је и овога пута урађено, само је проФ. Иванић био нешто опширнији у излагању књижевних радова пок. Вуловића. Ово је опет изазвало читаву малу забуну у некојим нашим листовима (Звезда, У1епас), те, сметнувши с ума, да је овај прилог проФ. Иванића у Годишњици само некролог, без оправданих разлога нребацују Иванићу за непотпуности у излагању књижевних радова Вуловићевих. У опште узевши, Годишњица овом својом књигом показује напредак према последњим књнгама. Млађи сарадннци Годишњице, којих је у овој књизи прилично, још као да ие могу иотпуно одменити прве и старије сараднике њене, али у њихову друштву моћи ће учинити Годишњицу бољом, но што је ова и била. Сви који се интересују нрошлошћу иашега народа а хоће да се и са садашњицом позпаду ваља 27*