Prosvetni glasnik

218

0 II Ч

Е Ж И '11

Оно, од чега је које тело, зово се материја. Ереда је од друге материје, и сунђер је од друге материје, и табда је од друге материје итд. И сад можемо рећи, тело је од материје и та материја заузима простор онодики, кодико је тело. Питалице: Од чега су теда? Шта је то заиремина ? Наброј неколико ситних тела. Наброј неколико кругших тела. Еоја теда на свету заузимају највећи простор. Показки дужину, ширину и дебљину код човека, пећи, књиге, хартије итд. 2. Где седн један човек, док се тај не укдони, на оно место не може други сести. Где стоји једна кућа, на томе месту не може се друга градити, док се ова не поруши. Еад .је иуна боца воде, не можемо у љу онда сирћо сипати, док воду не изручпмо. Ако нам је врећа нуна брашна, не можемо у њу сместити јабуке, док брашно но изручимо. Еао пгго се видн, кад неко тедо запреми неки нросгор, у исто време не може друго које тело тај простор заузети, мли: два тела не могу заузети у исто време исти иростор. Тело је од материје, па док једна материја испуњава простор неки, не може со друга материја кроз њу иробитц, да исто време заузме исти тај иростор. Отуд се каже : тела еу неиробојна. А та особина зове се у науци неиробојност. И тако је то друга опнгга особина тела. Питалице: Еад је чаша до врха пуна воде, што цури вода на поље, кад туримо прсг у чашу? Еад трговац сипа сирће или уље, или другу коју течност, што издиже девак, да не заптије у грлић од боце ? 3. Сунђер заузима онолико простора, колики је. Еад боље загдедамо, видећемо, да она материја од које је сунђер, не исауњава баш сав онај простор, него остају још празнине, а то су оне шунљике. У креде не видимо голим оком тих шупљика, али кад узмемо величаво стакло, видећемо, да је и креда шупљикава. Иа тако је и стакло шупљикаво, само што су те шупљике још ситније него у креде. Сва су тела шупљикава, само што у једних видимо те шунљике, а у других голим оком не видимо, јер су ситне и преситне. И тако свако тело заузима простор, али га не испуњава сасвим, него остају још шупљике. Отуд имамо сад онет да утврдимо правило ово : сва су тела шуиљикава или порозна. Но томе је шуиљикавост трећа општа особина тела. Ероз порозна тела цедимо течности. Цеђење у науци се каже филтровање. Тако се филтрује и кроз упијућу хартију. Питалице: Еад се метне мокар сунђер преко креде, што се креда скроз овдажи? Еад је кућа на влажном земљишту, што се зидови овлаже ? Што расушено буре опет забрекне, кад се накваси во-

дом? Еад капљемо црно вино у воду, што сва вода поруменп ? (Значи и течности да су порозне). 4. Сунђер има много празнина, шунљика. Еад сунђер стиснемо, он ће се скупити, смањити, јер ће се збити. Што које тело има мање шупљика, то је збијеније, а што је збијеније, то се може мање и стиснути. Али кад је свако тело шупљикаво, онда се и свако тело може стиснути, а кад се може стиснути, може се опет и раширити. И тако можемо утврдитн правило: свако је тело стишљиво и раширљиво. Загревањем се тела шире, а хлађењем стискавају тј. збијају. Оно колико тело запрема нростора јесте његова запремина, а ту запремину, као што видимо, теда мањају, т. ј. час запремају више места, час мање. И тако је мењапе заиремине оишта особина тела. Питалице: Што ковач набија шину на точак, док је она још врућа? Еад се мотика расуши и разглави, копач је метне у воду, да се држаља, што пролази кроз ушку, напије воде. Зашто то? 5. Двојица могу нреломити комад креде па поделити. То исто могу урадити тројица, четворица итд. И што њих више деде, делови ће бити све мањи. И нисањем се креда дели, јер се од ње одвајају као прашина, ситни делићи, иа остају прилепљени за таблу. Нема тела да се ие мо?ке делнти овако као креда. Еад шећер бацимо у воду, разиђе се по води у тако ситне делиће, да га оком више не можсмо на видети, него га тек језиком по сласги осећамо, да је у води. И тако имамо да утврдимо онет ново нравило: свако је тело дељиво. А особина та зове се дељивост. Еомад креде можемо мн све на ситније делиће делити, па ћемо најпосле доћи дотле да не можемо више онај најситнији дедић да дедимо ни ножем, ни иглом, ни ичим другим. Еад дотле дођемо, да не можемо трунак какав ни којом справом да делимо, онда нам још остаје, да га делимо у памети. У памети дедимо ми и најситније трунчиће докде год мисдимо, да се могу делити, па оно што се више ни у памети не може дедитн, зове се у науци молекул. И онда можемо казати, да је тедо од материје, а магерију ту да састављају најситнији делићи, молекули. Молекуле човек не може впдети, тако су ситии, него их само замишља. Питалице: Што се мућка креч у води, кад се кречи? (Да се боље распореди и раздеди у води). 6. Једна тела видимо где стоје, а друга видимо да се крећу. Нити она што стоје морају вечито стојати, нити се она, што се крећу, морају