Prosvetni glasnik

К 0 В Ч Е Ж И Ћ

225

ство просвете је раније у иеколико случајева доиуштало, да женскиње може привремеио врпшти дужности наставиика Францускога језика у мушким средњим школама. Како се показало, да је женскиње овај посао радило са највећом вољом и најбољим успехом, то је министарство просвете допустило, да од сада може женскиње нредавати Француски језик у нижим разредима мушких средњих школа, само свака наставница Францускога језика ваља да има квалнФикације, потребне за учитељипу тога језика, имајући и иотребиу педагошку спрему.

Школе у Шведској 1. Централни бирб за иабавку учила и иаставиих средстава. — При министарству просвете. у Шведској уређен је нарочити одељак са једним ше®ом па челу, који се искључиво о основ. настави брине. У овом одељку прикупљају се поједина наставна средства и учила као : збирке справа за Физику и хемију, елике, карте, збирке минерала итд. Од тога се одабира оно што је најбоље н што је и у практици нађено као добро и ирактично и препоручује се основ. пгколама за набавку. Основне школе могу набављати ове ствари или преко овога бирб-а у министарству просвете, или неносредно код појединих Фирма, које је министарство препоручило. У првом случају школе добивају све ове ствари и са неким извесвим процентом јеФтиније но иначе. На тај начин могу све школе набавити лако и јеФтино поједипа добра и оиробана наставна средства. Но поред тога и главни одбор Учитељског Удружења иоверио је неколициии одличних учитеља да израде илустровани списак (каталог) свију наставних средстава, учила, намештаја итд. која су нотребна за основ. школу. Тај се списак сваке годпне допуњује, прештампава и разашиље свима школама бесилатно. Сем тога при женској Учитељској Школи у Штохолму постоји дивно уређепа велика збирка (музеум) свију настав. средстава, учила, намештаја итд. која су потребна за основ. школу. 2. Награде о годишљиж испитима. — До ире неколико година (4—б) постојала је у Штохолму једна доста рђава практика односно давања награда ученицима-ама о годишњим испитима. Школски одбор давао је преко управитеља сваком учитељу на расположење и.звесну суму новаца (20—24 круна или за све скуиа 4—5000 кр.), да је ио сво.јој увиђавности уиотреби на награде одличним и врло добрим ученицима о годишњем испиту. Учитељи су за тај новац или набављали поједине лепе ствари (књиге, перорезе итд.) и раздавали ученицима о испиту, (као што је и код вас ранпје био обичај), или су хгросто делили тај новац међу најбоље ученике (1 ; 1.50, 2 ; 2.50 кр.). Но при овом бивало је веома непријатних случајева. Учитељ је стављан у веома незгодан положај да одабира и награђује најбол>е ученике а што је веома тешко учинити потпуно правилан избор. Често пута су ђачки родитељи а и сами ученици бивали иезадовољии и правили поједине примедбе учитељу, што је омаловажавало наставнички углед код ученика. Због тога а и због некпх других узрока учитељи су у појсдиним школским ошптипама у Штохолму до.иосили на својим учитељским већима одлуке, да се награде о годишњим испитима укину. Мало ио мало

овом мишљењу придружила се велика већина учитеља у Штохолму, и онда је главии школски одбор донео одлуку, да се награђивање ученика о испитима у свима школама укине, а место тога, да се поклањају сиротним ученицима књиге и писаћи и цртаћи материјал (који су они нре само на послугу добивали) за онај повац који би се издао на награде. Овако се исто ради и у многим другим варошима и местима, но ипак у већиип вароши и на селу постоји обичај да се ученпци награђују. Награде се набавл.ају појединим новчаним прилозима од стране школ. општине или приватних лица а ио негде има за ту цељ нарбчитих завештања или Фоидова. 3. Казне. — За иоправку ученика постоје у шведским школама од прилике оне исте казне које је наше министарство просвете једним нарочитим расписом ирописало, на име : опомена, укор, стајање итд. 0 телесној казни не помиње се до душе цишта у школском закону, алп она није ни изрично забрањена. Шта вишо поједине школе имају своја нарочпто прописана иравила за кажњавање ученика, у којима је често између осталих мера и телесна казна одобрена. Па и у самом Штохолму постоји телссна казна, само је прописано, да со она свагда врши у присуству школског управитеља и заводи у школски диевиик. Кажњавање телесном казном врши се искључиво но дебелом месу. 4. Диевиив рада се такође води у шведским осиов. школама. Али се у њега ие бележи шта јо свакога дана п свакога часа пре/твано, но се на крају недеље забележи, шта је све иређено те недел>е. Из те књиге може шк. инсиектор да види шта је учнтељ пренгао. II мени се ово бележење школ. дневника на крају недеље боље чини, но да се т.о вриш свакога часа и свакога дана. Често пута је досадно бележити сваки час у тај дневиик шта је рађено , особито кад се што ионавЛ)а а и не види се никаква веза и целина у појединим иредметима кад се тако бележи. 5. Ђачке библиотеке. — У шведским школама мало сам где нашао ио коју већу и уређену школску књижницу, као што се то налази у чешким и немачким школама а и код нас, бар ио негде. Обично сваки учитељ има своју малу библиотеку. У Штохолму постоји општа недагошка библиотока којом се и учитељи слузке. Но ђачке књижнице нису тако ретке и у последње време почеле су се свуда уређивати. Главни одбор учитељског удружења уредио је једну такву угледну књижиицу „за ђаке и младеж" од најодабраније дечје литературе и она броји већ неколико стотина дела. Та се ђачка библиотека сваке гбдине излаже на углед учитељима-ама у оним местима, где се држе поједине опште или окружне учитељске скупштине. Поред тога штамаан је и на.рочити сиисак књига из дечје литературе којо су подесне за ђачке књижнице и овај се сиисак бесплатно раздаје учитељима-ама. Шведска дечја књижевност није можда тако богата као немачка или друга која, али се може рећи, ца није ни оскудна, јер има 10—15 дечјих листова и неколико нисаца, који радо на дечјој књижевности, међу којима јо најчувенији 3. Тоиелијус Финланђанин, који пише на шведском језику. Управо, као што је у целомо Српству најомиљонији н најбољи дечји нисац „Змај Јова", тако је у Шведа Топелијус. Он је до сада много радио и урадио на шведској дечјој књижевности