Prosvetni glasnik

НАУКА II ВАСТАВА

положен према детету и етпар ће сс пријатсљски расправити. Ни на кака« други начин учитељ не може тако потнуно победитн као на опај. Овако радеКн он ће не само ненријатеља победити, него ће јога у њему стећи пријатеља. 26. Греши ко се с родитељем препире пред , ученицима. — Буде ди со учитељ иред ученицима љутпо, ови ће гледати једну непристојиу спађу; не буде ли се нак љутио, биће учеиика који ће мнслнти да је се уплашио. У оба случаја, школа је па свом послу изгубпла, а углед се учитељев код ученика смањио. Ови онда не могу нн мислити да је његова моћ бог зна како велика, кад и једаи родитељ можс да дође у школу и да га ту испитује иа начнн увредљив и охол. С тога ако какав родитељ дођо у школу да потражи објашњења, због каквог неспоразума у школскпм стварнма, учитељ треба да га дочека уљудио на вратима, да својпм ученицима одмах зада какав посао за неколико мииута, а сам да - изиђе напоље п да ту објасни што буде потребио. Ако би родитељ бно какав преко мере безразложан човек, учптељ треба мирно да га обавестп да је за њега сада време школскога рада, али ако би хтео поново доћи после школе, или га хтедне нримити к себи, да ће ои радо доћн да му све потанко објаспи. 27. Греши ко пред ученицима чини пакосне примедбе на родитељска писма. — Ко тако ради ноказује да је човек ситничарског духа и даје нрилике својим ученицима да виде како се учитељ љути на родитељске напомене. А тиме се понижава његов углед, п ако му се деда не смеју у очп, зацело ће за њнм. Није лепо пред ученпцима ни читати родитељска писма или и само поједппе делове њихове. То су приватна писма, која се с тога морају сматратн као светиња, те се ие смеју јавно нн претресати. 28. Греши ко се не користи згодним приликама да и родитеље придобије за каква школска предузећа. — Да кога иридобијеш за какву ствар, те да се он за њу топло заузме, пајбоље је увући га у сам посао. Ми се увек највише иптересујемо за лица или за установе, за које смо и самн нешто урадили. С тога треба, колико је год то могућпо, стварати прилике да сами родитељн учпне нешто за школу или за какву школску ствар. У дсчјим излетима, заједничким гозбама, њиховим забавама, вежбањима, гимиастнчкпм играма, пролетњем засађпвању цвоћа и дрвећа, у школским светковпнама, вечсрњим поселима итд., у свему томе треба увек дати неког учешћа п родитељима, да н онн

што нрипреме или пгго изврше. Тако нх исто треба заинтересовати за школску књижницу, за школски музеј, и др. Сваки учитељ, иарочито сеоскп, треба да буде средиште одушевљења, нокретач рада за умно образовање своје околине. (Наставиће сс).

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ПРИНЦИПА ИСТОРИЈЕ ДРУГА КЊИГА „СРДЗМЕРА У ИСТОРИЈИ" од р. ^НЕЖЕВИЋА ГЛАВ А 8. Пошто јо сис рапијо све иоаавпснијо, има спо мањо потреба п услова за свој ностанак н одржањо, то спс рапијо све дакшо иостаје, дакше се дооија, лакше се одржава и ко томо спо раиијом све мањо троба борбе за одржање, те је »асво раиије сво мање ромоћоња, зала н болова; ио томо, пошто све доцнијо има све више иотрсба, све више услова за слој постанак и одржање, пошто све доднијо добија све мање од опште снаге, то јо све доцннјо све слабијо, то сво доцпије све теже иостаје, свс со теже добија, одржава се све мучнијо, са све вишо ианора, н по томе сво лакше проиада и иестајо га; сво се више мора борити за сво.ј постанак и одржање Неоргански свет, пошто му много мање треба него органском свету, одржава се п много лакше од њега, са много мање нанора. И у неорганском свету доцнија сложенија тела много се теже одржавају него ранија, простија тела, те се брже распадају и нестаје их; тако вода, ваздух, светлост, електрицитет, као доцније и сложеније снаге неорганског света, теже се п одржавају од првобитних, основиих материја, те при умирању козмичких тела њих и нестаје где је било услова да лостану. Органски свет, доцнији од неорганског, иостајо и одржава се много теже и са више борбе и папора него стварн и снаге иеорганског света. И бнље и животиње распадају се после нзвесног времена жнвота и враћају атмосФери и земљи супстанце које су биле утврђене у њиховом организму. И што су ранија п по томе нижа органска тела, лакше постају п лакше се одржавају, јер онога што њима треба има много више и лакше се добија него опо што треба доцпијем, вншем бнљу и жнвотињама. Ваздуха, иајпотребније ствари за зкивот, има свуд н свагда и он се добија без тражења, рада и напора а тако н вода, која има у себи довољно ма-