Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

штаји школских надзориика иека буду још и потпуппји и сређенији, те да у њима буде извештај о раду надзориика и настанпика и па подизању и уређењу шкодских градмна, и уређељу радиопица за ручни рад. Да опи извештаји могу бнти и потпуни

и прегледни, те и врло корисни за унанређење иаших народних школа, показује и омај први, који је спремљен са пуно добре воље: да буде од што иеће користи н наставницима и свима нријатељима нашега просветнога напретка. у.

КОВЧЕЖИћ

НОВА ШК0Ј1А.

У Француској штампи јавио се овегодипеједан сидан покрет противу данашње органнзацоје њихових средњих шкода у оиште и противу кдасичке наставе у тим шкодама посебице. У живој подемици коју је тај иокрет изазвао узеди су учешћа многп виђени нредставници њихове просвете и дитературе. Међу њима истакао се, на првом месту, позиати критичар Жид Леметр једнпм низом члапака, које је у „И§аго-у" публиковао под насдовом „Орппопз а гсрап(1ге" а нарочито својом коиФеренцијом којом је на Сорбони, пред дицем више хиљада најодабранијих сдушалаца, најстрожије осудио непрактични, класички правац савременог средњешколског образовања у Француској. У исто време, др;као је и чувени експлоратор Бонвело једио предавање, којпм је ванредно успео показати: у коликој мери данашњи систем средње наставе у Француској парализује експансивну снагу Францускога народа. Осим тога, један одличан социолог, уредник часописа „1& 8с1опсо 8ос1а1е", Демолен, устао је такође, у два маха, противу уређења данашње шкоде у Француској (он је унраво цео покрет и изазвао) и то први пут једном брошуром а посде и засебиом, данас већ славном књигом : „А дшн 11еп1 1а 8ирепоп1е с1ов Ап§1о-8ахопз?" у којој је врло вешто изложио системе савременог васпитања и образовања младежи у Ингднској, Немачкој и Француској и показао очевидну претегу инглескога система на осталима. Иоменутим нисцима нридружно се у иоследње време и јодан званичан представник Француске школе, познати ироФесор историје на Сорбоњи, Ернест Давис. Он је и раније у внше прилика писао п жалио се на непотпуност образовања које данашња средња школа даје Француском подмладку а пре кратког времепа штампао је у „Тетра-у" једно нисмо., којим горепомеиути ттокрот за реФорму сродње наставе одобрава и тражи да се она изводе у реално практичном духу.

Сви ти озбиљни мислиоци надазе да Француска средња школа, онаква каква је данас, иије добра с тога што млад нараштај пе спрема за живот, него за чиновничке канцеларије а то, наравно, шкоди једпој није нити сме бити цнљ. Усдед тога онн траже да се целокупна средња настава реФормира и да им се да средња школа која &е бити у стању да им децу, ире свега, што веКма физички ојача, да им да за живот најирактичнија и најкориснија знања, да им развије што јачу активност и иницијативу, како би доцније, у животу, као људи могли што усисшније радати и наиредовати. * * * Да би ђачким родитељкма у Француској дао што убедљивијих доказа о вредвости п користи таквога система наставе, проФесор Демоден потрудио се да детаљније проучи организацнју извеснпх ингдеских модед-школа те врсте. Гезултати тих његових путовања и проучавања веома су интересантнн и поучнн.*) Што пре свега пада у очи кад се упореде Ипгдеска п средња настава, то је разлика која посгојп међу проФесорима тј. разлика у њиховој спреми п личннм особипама. Шта Инглези траже од једнога кандидата за проФесора средње школе најбоље се може штдетп из објаве једног ингдеског колежа, којом се расиисује стечај на једно упразкњено нроФесорско место. Та објава гласи: „Тражи се: један проФесор, по народности Француз, стар од 25 до 30 година, који ће живети са свим у школи, ту имати стан, храну и све остале потребе. „Кандидат треба да има 'ове квалиФикацнјс : I. У моралном иогледу: треба да је хришћапнн и џентлмен, радан н тачан. „Под речју хришћанин разумемо, да он у својим делима, речима и мислима чини све оно што *) Види: 1и 'ЕАисИоп потеИе. КЕссЛе <1ев Еосћез, раг БетоНпз. Рапз. 1898.